Ustanak (11. april – crtica)

piše Suzana Gajić

 

Na današnji dan 1999. godine ubijen je novinar Slavko Ćuruvija. Pre tačno 15 godina. I ovo ubistvo je još nerazjašnjeno, iako je objavljeno da su neki pomaci napravljeni, neki ljudi privedeni. Nedavno je bila i godišnjica smrti novinarke Dade Vujasinović. Nerazjašnjeno ubistvo, ali se najavljuju pomaci u istrazi. I ubistvo Milana Pantića je nerazjašnjeno. I svake godine se podsetimo šta su radili, pod kojim okolnostima su ubijeni. A ubijeni su jer su radili svoj posao, novinarski.

I ponovo se podsećamo svi zajedno da je pucanj u novinara pucanj u slobodu govora, ali i pucanj u sve nas, bili u ovoj profesiji ili ne. Novinari bi trebalo da budu oni ključni konrtolori vlasti, novinari bi trebalo da smeju i moraju da objave činjenice do kojih su došli, a koje su bitne za javnost, za sve. I da to objavljivanje dovede do nekakvih posledica po one koji su radili na štetu građana. Trebalo bi da bude tako, a ne da žive pod stalnom policijskom pratnjom jer su se drznuli da istražuju nečiji lopovluk, koji se dešavao na očigled svih nas i na našu štetu. Pitanje je može li biti tako, ako neko strahuje da će trepeti teške posledice zbog toga što je radio svoj posao, i to ne samo novinar, već i njegova porodica, prijatelji, kolege.
2Lako se, s druge strane, može reći da se za slobodu, pa i medijsku, mora boriti. To jeste tačno, ali kada više ljudi plati glavom u toj borbi, a niko pri tom ne bude osuđen, priveden pravdi, onda je to jasna poruka svima koji bi hteli da nešto urade, da dobro razmisle pre nego što objave svoje priče. Ako ima svetlih tački, a ima ih uprkos svemu, jedna od njih je i nedavni, doduše simbolični, potez RTS-a, koji je vratio propusnice radnicima koji su devedesetih ostali bez posla zato što nisu hteli da se odreknu profesionalnih standarda. To je jeste priznanje profesiji, ali i nada svih koji se bave novinarstvom da možda sutra neće morati da strahuju za spostveni život samo zato što su se drznuli da svoj posao obavljaju odgovorno i profesionalno.

Dobro jutro!

 

(foto: www.everydaysociologyblog.com, ilustracija )

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s