piše: Dejan Grujić
Srbija pod „Tamarom“ spasava najdragocenije što ima – svoj napaćeni poplavljeni narod. U celoj vanredno teškoj situaciji nezapamćenom do sada, zaista nisu smešni vicevi na društvenim mrežama koje na račun unesrećenih smišljaju i postavljaju zaludnici koji imaju struju i internet a poplavu posmatraju samo preko TV-a Polja oranica sada su jezera kojima pluta propalo prolećno i jesenje seme, a kuće nove, i stare, sada vire iz blata i vode koja ih okružuje ne obećavajući da će se uskoro povući u utrobu zemlje ili u korita lokalnih reka. Veliko divljenje i poštovanje treba izraziti svim pripadnicima naših službi spasavanja koji danonoćno vode borbu sa vodenim bujicama, ali i onima koji su sinoć na poziv premijera Vučića koji su put Šapca krenuli u pomoć. Premijer se ozbiljnim tonom veoma zabrinuto obratio naciji na sednici kriznog štaba Vlade Srbije, saopštavajući da Šabac moramo odbraniti od poplave po svaku cenu. Odmah se put ovog grada veliki broj dobrovoljaca uputio ka mestu gde je Sava pretila izlivanjem. Bio je to spontani i najiskreniji način izlivanja ljubavi prema otadžbini na koji treba da bude ponosna cela Srbija. Premijer je još jednom zamolio građane da se sklanjaju, jer je život ipak samo jedan i najvredniji, a zidove, štale, hranu i domaće životinje ćemo već nekako nadomestiti, samo da prođe ovaj haos. Razumem te jadne ljude koji poučeni iskustvima Kolubare, Sečnja, Jaše Tomića ili Kraljeva, ono što imaju žele da prigrle i sačuvaju jer ih je strah da će ih država na kraju izigrati i ostaviti na milost i nemilost sudbini. Odviknuti smo već decenijama da vlast bude uz svoj narod kad je teško. Međutim, ovoga puta vlast je sve vreme na terenu, uz svoj ugroženi narod. Ne smatram da je to nešto što se ne podrazumeva u do sada neviđenoj katastrofi, ali ipak je dobro da ovih dana vlast više nije samo vlast koja vlada narodom već je i sama deo ugroženog stanovništva preuzimajući na sebe veliku odgovornost za poteze koje će povlačiti kada gužva prođe. Sramota me je u ime trgovaca koji su preko noći promenili cene vode i gumenih čizama pokušavajući da na taj način u mutnoj vodi zgrnu bele pare. Možda bi trebalo da se zamisle o tome da kosmička pravda ume da bude veoma nemilosrdna. Ništa nam ne vredi da optužujemo prirodu da nas isušenjem pokušava da urazumi. Pre će biti da je ovo samo poziv da ono što možemo danas, uradimo juče. Mislim da bi nam ovo bolno iskustvo neće mnogo pomoći ako nastavimo da mislimo kao pre ove nevolje. Ljudskost, solidarnost i humanost za sada funkcioniše ali koliko će to trajati? Daj bože da bude samo dok ne prođe gužva. Dobro jutro!
(foto: www.godvine.com, ilustracija)
Beograd202 