piše: Dejan Grujić
Srbija se posle tri dana žalosti i ukidanja vanredne situacija zbog poplava ovoga jutra budi uz osećaj solidarne brige za budućnost onih koji su takoreći u trenu ostali bez ičega. Tužna, a u isto vreme i upozoravajuća svedočenja, pokazuju da smo mnogo toga mogli i morali da uradimo na preventivnim merama odbrane ali sada, šta je tu je. Idemo dalje. Moramo iz sebe, kolektivno, da iznedrimo mnogo energije koja će biti konstruktivna i u svrsi obnove razorene zemlje. Nemamo vremena za političarenja i stranKARANJE. Katastrofa je u poplavnim talasima nosila mnoga iskušenja. Trebalo je stići do svakog ugroženog, pomoći, evakuisati, nahraniti, utopliti, smestiti na suvo. Nismo mogli sami, a teško da ćemo i ubuduće moći baš sami sve da vratimo u pređašnje stanje. Ono što znamo, na osnovu prethodnih elementarnih nepogoda koje su rušile Srbiju jeste da je investiranje otežano sve dok ne stignu ozbiljne pare iz sveta. Sada zaista moramo povesti računa o svakom dinaru, evru, dolaru.
Međutim, s tim u vezi već ima problema koji upozoravaju. Poplava je izbacila na površinu klasične lopovčine koji čak i ovoj nacionalnoj katastrofi pokušavaju da umešaju svoje lepljive šape u humanitarne magacine i sebi tako obezbede korist. Na pijacama u Beogradu se, prema nekim izvorima, pojavila roba iz humanitarnih kontigenata. Strašno. Lopovi su pokušali da opljačkaju poplavljene domove, neki zelenaši i kaišari su cene hleba i vode višestruko podizali, a s druge strane neki drugi dobri ljudi iz susednih država, Srbije, ali i sveta su šleperima slali ono što su uspeli da prikupe u kratkom roku. Hvala na solidarnosti od srca, ubeđen sam da je svima njima nevažno da li će im Srbija ikada uzvratiti istom merom. Ono što su zaslužili od svih nas, odgovornih građana Srbije, kao znak zahvalnosti je da ne dozvolimo da pomoć koju su nam uputili bude sredstvo za bogaćenje bezdušnih otpadnika. Toliko bar možemo.
(foto: www.rts.rs, www.jrga.org)
Beograd202 