piše: Dejan Grujić
Poplave u regionu ujedinile su građane, naročito one mlade za koje smo skloni da kažemo da su lenji, spavaju do podneva, ništa ne rade a dobro se hrane, samo kradu bogu dane, lutaju, zamenili su dan za noć, samo vise po kladionicama i šta sve još. Danas bi bio Dan mladosti da smo se probudili, recimo, pre trideset godina. Na televiziji bi bio prenos sleta sa stadiona JNA, a u školama bi se ispod Titove slike vatreni govornici zaklinjali da neće skrenuti s njegovog puta, a u mesnim zajednicama bi se na slobodnim zelenim površinama sadilo 88 sadnica ruža, borova, jeli, ili hrastova. Sve to čega se danas prisećamo, odnela je poplava, ali ratna, početkom devedesetih. Zaboravilo se na zajedništvo, bratstvo, solidarnost i humanost, postali smo jedni drugima krvni neprijatelji podeljeni po državicama kreditno zaduženim do guše, bez budućnosti i perspektive da te dugove ikada vrate… Onda se desila prava poplava, stihijska, neobuzdana, bez granica. Nakon pokazne vežbe regionalne, iskrene sapatnje, pokrenuto je pitanje: Kako ćemo sve vratiti u stanje „kao što je pre bilo“? Čuo se jedan glas, usamljen na tren, a potom podržan gromkom, opštom podrškom da nam opet valja da formiramo civilnu zaštitu i dobrovoljne omladinske brigade koje bi se latile budaka i ašova i izbavile nas iz pustoši koju je poplava napravila. I civilnu zaštitu i omladinske brigade sami smo rasturili, a ono što se uništi veoma je teško ponovo postaviti na svoje noge brzo, efektno i zakonito. Mladi na nasipima su pokazali da mogu, žele i znaju da rade i to bez ikakve naknade, a šta će država da im ponudi? Ako bi se samo oslonili na prethodna iskustva, biće dovoljno da im omogući izvesne privilegije u sticanju znanja, zapošljavanju, olakšicama u vidu besplatnih putovanja železnicom, ili nešto čega u ovom trenu ne mogu da se setim, a bilo bi dovoljno inspirativno da se mladi ljudi bez posla lakše odluče da svojoj državi pa i komšijskim (što da ne) poklone mesec dana dobrovoljnog rada. Sjajno bi izgledalo i da se te brigade formiraju tako da nacionalno budu mešovite i tako pomognu da se poljuljano poverenje između naroda na području nekadašnje Jugoslavije ponovo vrati i zadrži. Ne zagovaram ništa, samo se ponosim duhom solidarnosti svih naroda i dobrotom koju je, na žalost, morala jedna katastrofalna poplava da iznedri i pokaže nam da smo ipak svi mi od krvi i mesa jednaki pred Bogom kako god se on zvao. Dobro jutro!
(foto: Facebook)
Beograd202 