piše: Dejan Grujić
Tokom devedesetih kada je kupovinu hleba pratila i jedna žvaka kao kusur, neko duhovit se dosetio: NEĆU ŽVAKU, HOĆU KUSUR! Ovo danas može da bude aktuelno samo treba promeniti okolnosti i vreme. Do sada su uhapšeni za malverzacije, uglavnom vešto uspevali da sakriju od državnih organa gde su im pare koje su pokupili na nelegalan način. Robijali su taman toliko dok se sve ne zaboravi a kasnije uživali. I – nikom ništa. Hapšenja odgovornih koja su pokrenuta nakon promene vlasti predočila su javnosti Srbije da je u pitanju pljačka od minimum milion, a u nekim slučajevima i pronevera, više desetina miliona evra. Nije ni čudo što smo sirotinja sa dužničkom omčom oko vrata ako samo na trenutak zavirimo u arhivu crnih hronika. Podizani krediti za podsticaj srpske proizvodnje završavali su u privatnim džepovima a onda su od tih para kupovane jahte, avioni, preduzeća, placevi, ljubavnice i ljubavnici, skupi automobili, i sve ono što običnim smrtnicima predstavlja nedostižan san. Mislim da smo jedinstveni po tome da je Galenika, naš ponos u farmaceutskoj industriji propala iako se zna da su upravo u proizvodnji lekova velike pare. Objašnjeno nam je da se preko razrađenog mehanizma novac ispumpavao iz stabilne u diskutabilnu kompaniju i da ga je prema poslednjim procenama nestalo više od 100 miliona evra. To je iznos ravan saniranju kompletne štete u bar tri manja srpska grada nakon poplava. Ministar Stefanović je najavio da će biti detaljno istraženo gde su te pokradene pare sklonjene i da će iste biti vraćene državi kojoj realno i pripadaju. Vraćam se na hleb, žvaku i kusur s početka priče. Hleb je naša oteta imovina, kusur je odmazda države prema lopužama, a žvaka? Žvaka može da bude slatka ili ljuta, ali samo u početku. Kako vreme odmiče ona postaje bljutava i na kraju odbačena i zgažena. Nećemo žvake, hoćemo da se raskusuramo sa lopovima iz svojih redova.Dogorelo je do nokata. Dobro jutro!
(foto: arizonahealthspot.org, ilustracija)
