Ustanak (30. maj – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Puna su nam usta priče o toleranciji. Da komšiji krava bude živa i zdrava, bila je pre više godina krilatica kojom smo želeli da sebe i druge podsetimo na to da smo svi jednaki kako god se zvali, kakvu god boju kože imali, kojem god se bogu molili. Kako to izgleda u stvarnom životu? Da li zaista mislimo onako kako se izjašnjavamo? Kolona maturanata kreće se kroz špalir radoznalih posmatrača i ushićenih roditelja i rodbine. Svi nasmejani, razdragani, odmahuju onima koji ih posmatraju i pozdravljaju ih glasnim smehom i veselim dobacivanjem. Ruku pod ruku, momci i devojke u parovima, kreću na proslavu jednog od najznačajnijih događaja u svom životu. Na samom kraju reda mladić krupnih očiju, tamnije puti i spuštenog pogleda. Kraj njega nema devojke koja bi ga držala pod ruku. Ide sam, potišten i nezainteresovan. Duša mu se radovala ovoj večeri, jedva skupljen novac siromašnih roditelja kojima je preko ruku prešlo ko zna koliko papira, bakra, olova ili zarđalog gvožđa utrošen je u nekoj jeftinoj kineskoj robnoj kući da bi se obukao u pristojnu garderobu i bar te večeri bio isti kao i njegovi drugovi i drugarice. Izgleda da to nije bilo dovoljno, iako se kaže da odelo čini čoveka. Njegova tamnija boja kože očigledno je bila nepremostiva prepreka da i on ima pratilju. Ovakav primer je deo naše stvarnosti, daj bože da je usamljen. Šta smo kao roditelji naučili decu? Da li smo im javno govorili jedno, a u četiri zida da niko ne čuje nešto drugo? Koliko poplava treba da nas snađe da se urazumimo i shvatimo da je bogatstvo u različitosti a sreća u malim izrazima međusobnog uvažavanja i poštovanja. Od malih nogu se to uči, pa požurite. Nemojte da za koju godinu opet neko dete, samo zato što je recimo Rom bude tužno zato što je odbačeno tokom večeri iz koje treba da zakorači u svet odraslih, tolerantnih ljudi. Danas nije Dan tolerancije, danas je samo običan dan u kome možemo da okrenemo drugi list. List ljudskosti. Dobro jutro!

2

 

(foto: blogs.crdp-limousin.fr, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s