Ustanak (4. jun – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Nekad je lepo započeti jutro klišeom. Evo jednog, odmah: „Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba!“. Zastanem, pročitam opet, zamislim se, pa stvarno, makar za sada, meni jeste. Doduše, 17 godina đačkog doba je i većina mog života, dakle – ne žalim se.

Nekima taj „đački“ status traje i nešto duže, iz mnogih, različitih razloga. Svako od nas zna bar jednog „večitog studenta“ koji je ili lenj, ili baksuz, ili žrtva tranzicije u „Bolonju“, ostavila ih devojka/dečko, pa sve do zaista ozbiljnih okolnosti koje su ih usmerile na druge životne tokove.

Kažu u Ministarstvu prosvete da će preporučiti da se rok za završetak studija takozvanim večitim studentima produži za dve godine. Sada ostaje da ovakvu odluku ministarstva usvoji skupština. Zašto da ne, ako su studenti spremni da plaćaju produžetak apsolventskog staža, treba im omogućiti da to učine, ako žele. Nije na fakultetu da im popuje kako je i da li je bolje da su uzeli lopatu u ruke pa radili i pošteno zaradili, već da im pruže obrazovanje koje ovi žele. Koliko kvalitetno i upotrebljivo znanje, to je reforma koja ne znamo ni da li je počela, ni da li i sami studenti žele njome da se bave, temeljno.

Ne valja nam obrazovni sistem, o tome pričaju sve zainteresovane strane, još i pre Šuvara. Ispostavlja se da imamo dvojaka očekivanja od prosvete, kao da je slučaj sa zaljubljenim parom; on se nada sa se ona nikada neće promeniti, a ona da on baš hoće. Nije valjalo studiranje „po starom“, a bunimo se opet i protiv „kursadžijskog“ bolonjskog sistema.

Gde je onda rešenje? Kako da broj od 10 odsto visokoobrazovanih povećamo uspešnim menjanjem paradigmi školstva? U svakom slučaju, možemo se igrati brojkama i statistikom; deo „večitih“ će se u naredne dve godine sigurno još tako zvati, što je, jelte, bolje nego povećana cifra čekača na birou. A onda, 2016, smisliće se već nešto. Produžiti, skratiti, kritikovati, peticionisati. Ako ništa, uz svaku političku plimu, reaguje društvena oseka – životna škola. Snaći ćemo se, opušteno!

Dobro jutro!

1(foto: blog.flashnotes.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s