piše: Dejan Grujić
Na početku beše pejdžer, za njim SMS pa MMS. Onda se pojavio mejl. Svi smo ga otvorili jer je to bilo kao da živite u kući bez adrese. Posle mejla je stigao čet. Uz čet su se pojavile kamerice, pa onda čuveni Skajp, pa Fejsbuk sa mesindžerom za brzu razmenu poruka. Ovom prilikom neću da idem u tehnološku budućnost jer ko zna šta nas u njoj još čeka. Voleo bih da romantično opišem jedan od divnih gestova moje prijateljice koja mi je sa odmora poslala pravu razglednicu, veličine 9 x 13 centimetara, luksuzno opremljenu, sa nekoliko fotografija turističkog mesta iz kojeg su stigli pozdravi, natpisom i zlaćanim okvirom. Sa druge strane te karte, prelep rukopis, onako baš gospodstveno pisarski i par jednostavnih rečenica uz kratak raport o vremenu i odličnom provodu. Osetio sam potrebu da se u mislima, zahvaljujući mašti, iznenada probuđenoj, na tren nađem u mestu gde je ta razglednica boravila i u čijim rukama je bila dok nije stigla do mene. Imate li vi možda naviku ili potrebu da se dragim ljudima javite razglednicom, ponekad? Ako je odgovor potvrdan, onda ste vi posebna sorta ljudi. Evo i zašto.
Za to vam treba malo truda. Prvo krenite u izvidnicu. Obiđite što je moguće više mesta gde prodaju razglednice. Svaku pogledajte pažljivo. Ne zalećite se, ne kupujte prvu na koju naletite. Birajte one koje najlepše predstavljaju mesto u kome ste trenutno. Kupite, ali zamolite i da vam na račun dodaju i poštansku markicu. Tu obično nastane problem jer vas trgovci upućuju u najbližu poštu, a to može da bude i podalje od mesta gde kupujete. Nemate kud. Krenite u poštu, tamo kupite markicu, a onda opet šetajući, pronađite neko lepo mesto za odmor najbolje baštu nekog mirnog i pustog restorana. Tu, u debelom hladu, iznesite pribor, olovku, razglednicu i markicu. Dok budete srkutali omiljeno piće, smišljajte što jezgrovitiju poruku jer razglednica ne trpi veliko raspisivanje od „Kulina bana“. Unesite tačnu adresu, ne zaboravite ono „primite puno pozdrava“ i zalepite markicu. Vratite se do pošte, ubacite čestitku u sanduče, i ako nije prošlo dva po podne, čestitka istog dana kreće svoj put do odredišta navedenog na adresi.
Putovaće dan, dva ili tri, zavisi od poštanske ekspedicije, i sigurno će presedati iz kombija u voz, ili autobus, sve do ruke poštara koji će je uručiti verovatno zbunjen pitanjem: Ko još danas šalje razglednice? Šalje fin i kulturan svet, oni što imaju vremena, što su na odmoru da bi se odmorili, što nisu zavisni od smart telefona, i što su vam iskreni prijatelji koji u svakom trenutku pomisle na vas. Mislite o tome ako i vama stigne razglednica ovog leta. Pamtite, pa razglednicom vratite. Dobro jutro.
(foto: www.youthedesigner.com, ilustracija)
