Ustanak (20. jun – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

 

Poslednje poplave u Srbiji naterale su mnoge čestite domaćine da na silu, pod pritiskom prirode,  napuste svoje domove. Smešteni u sportskim halama, školama, ponegde i hotelima, zabrinuto su pratili izveštaje o vremenskim prilikama i samo razmišljali o povratku kući u kakvom god ona stanju bila. Došao je i dan za obilazak onoga što je poplava ostavila iza sebe a nekad se zvalo domom. Nije bilo lako suočavati se sa posledicama štete i planirati novo kućenje.  Slike sa terena gde su ugroženi bili smešteni samo privremeno, dušeci, torbe, konzerve, paketi sa oznakama Crvenog krsta,  i ostale rekvizite, podsetile su nas na izbeglice, prognanike, i raseljene. Tako su se nazivali nesrećnici koji su bežeći iz svojih domova terora spasavali  živu glavu tražeći spas u Srbiji. Razlika u statusu bila je samo po tome kojeg datuma su ušli na teritoriju Republike Srbije. Kako smo ih dočekali, to oni veoma dobro znaju. Bilo ih je na stotine hiljada, a proces povratka koji još uvek traje uspeo je toliko tek da nešto preko 140.000 njih ponovo započne život na svom komadu zemlje.

1Podsećam, nezvanični podaci govore da ih je bilo skoro milion u jednom trenutku.  Neki su imali tu sreću da su odmah uspeli da se nekako snađu, podignu neki kućerak uz pomoć humanitarnih organizacija, a drugi su svoju sreću tražili u trećim državama. I dalje su jako ranjiva grupa jer su nama, ovdašnjima, uvek smetnja za svaki lični neuspeh i izgovor za sve i svašta što nam smeta u sopstenoj državi a za šta su, zamislte, jedino oni krivi. Iako je bilo pokušaja da se i država umeša u rešavanje pitanja izbeglica sve se svelo na projekte koji su više koristi doneli nekom drugom, a ponajmanje onima koji su očajnički želeli da se napokon skrase i započnu novi mirniji i spokojniji život.  Ujedinjene nacije su današnji dan proglasile Svetskim danom izbeglica. Šta od toga imaju izbeglice u Srbiji kojih još uvek ima? Verovatno samo medijsku pažnju, kojom će im tv ekipe svojim pitanjima samo vratiti slike nekog prethodnog lepšeg i bezbrižnijeg života čijoj reprizi su prestali da se nadaju. A dani prolaze, nepovratno. I dalje liče na one prve od pre dvadeset, osamnaest ili petnaest godina. Dobro jutro!

(foto: www.rts.rs, ilustracija/arhiva)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s