piše: Kruna Pintarić
Poslednji put ovog proleća poželeću vam dobro jutro, jer leto nam stiže u podne i 51 minut. Neki naročito uživaju u njemu, neki ne toliko, ali to je, kako kažu u crtaću „Lion King“, The circle of life, ili ti, životni ciklus. Više je pitanje čime ćemo tu kružnicu ispuniti.
U toj „piti“ života jedan od lepših ukusa je muzika. I ona danas, kao i leto, slavi svoj dan. Ovaj praznik muzike koji se svakog 21. juna obeležava širom sveta pokrenut je u Francuskoj 1982. godine na inicijativu Džeka Langa, tadašnjeg ministra za kulturu. Prvog dana leta, pozornice širom sveta otvorene su za sve ljubitelje muzike. Otkrivaju se i otvaraju novi prostori poput muzeja, javnih ustanova, ulica, trgova, parkova i zamkova. U njima muzičari i publika kreiraju neuobičajene muzičke scene sa ciljem da neformalno i nekonvencionalno povežu umetnike i publiku kako bi obeležili ovaj dan. Ovako se uobičajeno najavljuje program Svetskog dana muzike, ali, kada je reč o povezivanju muzikom, ne razumem potpuno kako ono može da se opiše kao formalno, neformalno, konvencionalno, nekonvencionalno. Muzika je univerzalni super lepak svih nas. Pustili mi pesmu sa Jutjuba, otišli na svirku, slušali radio u kolima ili simfonijski orkestar u Kolarcu. Povezivanje naših molekula sa muzikom i muzičarima, uvek je na principu – ili te udari u glavu, stavi knedlu u grlo, razdrma skočne zglobove, ili ništa. Zamislite da ne umemo da prepoznamo melodiju u cvrkutu ptica, da niko nikada nije pevao uspavanke nijednom detetu, da je Bili Holidej tek naziv nekog letovališta, da ne znamo da i prelazak automobila preko tramvajskih šina ima super ritam… kao scenario za film postapokalipse!
Reče Bob Marli, dobra stvar kod muzike je da kad te pogodi, ne osećaš bol. Mada, rekla bih da ako slušaš, ako zaista osluškuješ i čuješ muziku, bol je lepa. Čista i otvorena duša lepo rezonuje.
Dobro jutro!
(foto: wallpapertoon.com, ilustracija)
