Uranak (21. jun – crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Poslednji put ovog proleća poželeću vam dobro jutro, jer leto nam stiže u podne i 51 minut. Neki naročito uživaju u njemu, neki ne toliko, ali to je, kako kažu u crtaću „Lion King“, The circle of life, ili ti, životni ciklus. Više je pitanje čime ćemo tu kružnicu ispuniti.

U toj „piti“ života jedan od lepših ukusa je muzika. I ona danas, kao i leto, slavi svoj dan. Ovaj praznik muzike koji se svakog 21. juna obeležava širom sveta pokrenut je u Francuskoj 1982. godine na inicijativu Džeka Langa, tadašnjeg ministra za kulturu. Prvog dana leta, pozornice širom sveta otvorene su za sve ljubitelje muzike. Otkrivaju se i otvaraju novi prostori poput muzeja, javnih ustanova, ulica, trgova, parkova i zamkova. U njima muzičari i publika kreiraju neuobičajene muzičke scene sa ciljem da neformalno i nekonvencionalno povežu umetnike i publiku kako bi obeležili ovaj dan. Ovako se uobičajeno najavljuje program Svetskog dana muzike, ali, kada je reč o povezivanju muzikom, ne razumem potpuno kako ono može da se opiše kao formalno, neformalno, konvencionalno, nekonvencionalno. Muzika je univerzalni super lepak svih nas. Pustili mi pesmu sa Jutjuba, otišli na svirku, slušali radio u kolima ili simfonijski orkestar u Kolarcu. Povezivanje naših molekula sa muzikom i muzičarima, uvek je na principu – ili te udari u glavu, stavi knedlu u grlo, razdrma skočne zglobove, ili ništa. Zamislite da ne umemo da prepoznamo melodiju u cvrkutu ptica, da niko nikada nije pevao uspavanke nijednom detetu, da je Bili Holidej tek naziv nekog letovališta, da ne znamo da i prelazak automobila preko tramvajskih šina ima super ritam… kao scenario za film postapokalipse!

Reče Bob Marli, dobra stvar kod muzike je da kad te pogodi, ne osećaš bol. Mada, rekla bih da ako slušaš, ako zaista osluškuješ i čuješ muziku, bol je lepa. Čista i otvorena duša lepo rezonuje.

Dobro jutro!

2(foto: wallpapertoon.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s