piše: Dejan Grujić
Posle dugog iščekivanja saznali smo nove mere Vlade Srbije u vezi sa izlaskom iz krize. Premijer Vučić, odlučio je da nam predstavi mere kao nešto što će biti nepopularno i neminovno a ne predstavlja kao ranije presipanje iz šupljeg u prazno i dodvoravanje širokim masama koje će misliti da im je dobro a tonuće još dublje u krizu. Saznali smo da nam ne preti bankrot jer ćemo ostvariti uštede zahvaljujući smanjenju plata i penzija. Doduše, najniže penzije neće biti pod udarom mera, a i plate u privatnom sektoru neće biti pod lupom. Šta tu ima da se umanjuje kad su u odnosu na plate u državnom sektoru, one iz privatnog niže i za trideset odsto. Ugledni ekonomisti koji su godinama unazad upozoravali na problem visokog oporezivanja privatnog sektora koji puni budžet političke elite nisu uzimale ozbiljno u obzir, što nas je dovelo do toga da sada dugove koje smo nagomilali ne možemo da vraćamo bez novog zaduživanja. Lepo je što će država napraviti čistku u redovima armije besposlenih a dobro plaćenih činovnika, uglavnom partijskih aktivista, ali je otvoreno pitanje da li će privatni sektor ojađen dosadašnjim poreskim nametima imati snage da uveća svoje proizvodne kapacitete i preuzme hiljade otpuštenih. Uzdamo se u investicije, takođe i u promenu vlasništva u sektoru subvencionisanih gubitaša, a opet s druge strane zaboravljamo na hiljade lopova koji su sistematski pljačkali državu. Dovoljno je samo zaviriti u rubrike „HRONIKA“ bilo kog portala. Tu možemo naći na stotine tekstova o uhapšenim direktorima koji su pokrali na desetine miliona evra. Gde je ta njihova imovina? Nemoguće da je toliko sakrivena da država ne može da je pronađe i vrati narodu. A šta je sa estradom? U rubrikama tipa „zvezde i zvezdice“ svako malo osvane fotografija pevaljke kojoj je dečko poklonio automobil, jahtu, stan, vilu a niko ne pita da li je za to raskalašno iživljavanje plaćen porez državi. Siva ekonomija nije samo preprodaja kačkavalja i mađarske kobasice, kineske robe ili đinđuva. Trebaće nam ešalon dobro obučenih nekorumpiranih inspektora koji će naterati sve koji bilo šta rade „na crno“ da državi plate porez. Premijer je postavio ambiciozan cilj da ćemo osetićemo promene na bolje za najmanje dve godine. Da li su dve godine realan rok za ispravljanje svih grešaka iz prošlosti? Iza nas su decenije urušavanja države, ekonomije ali i naroda koji više nema previše vremena za eksperimente pa makar oni bili najdobronamerniji. Neka su nam srećne ove najnovije mere, nadajmi se da su valjano i pošteno „odmerene“. Dobro jutro.
(Foto: www.singleinvoicefinance.com, ilustracija)
Beograd202 