piše: Dejan Grujić
Počela je sezona slava u Srbiji. Juče je bila Sveta Petka. Uskoro će Sveti Luka, pa Mitrovdan, Đurđic, Nikoljdan, sve do kraja januara i Svetog Jovana. Ako slavimo onda moramo u goste – da bi nama gosti i došli. A to nije lako. Svake nedelje bar po jedna slava, nema čovek vremena da se odmori od prejedanja i napijanja. Slave su, umesto porodičnog praznika, postale mesto bahatog satiranja hrane i pića i dokazivanja materijalnog statusa domaćina. Umesto da se u miru i tišini slavi svetac zaštitnik porodice, počelo se sa izmeštanjem ovog uzvišenog čina u kafane, restorane ili hotelske sale, uz obaveznu treskavu muziku, toalete koje više podsećaju na modu igračica u nekom noćnom klubu, razdrljene košulje, flekave kravate, zajapurena lica i sve to obavezno ovekovečeno digitalnim aparatom, odmah objavljeno na društvenim mrežama. Da se zna kako slavu slavi pravi Srbin! O obeležjima srpske slave nema ni govora, ni pomena. A u stvari, suština ovog jedinstvenog porodičnog praznika je nešto sasvim drugo. Dragi srpski domaćine, neka ti slava bude sveća, žito, kolač i vino.Neka ti u goste dolaze oni koje nećeš pozivati zato što ti nešto trebati, već oni koji se sami setiše da je tebi slava. Sa njima podeli koji zalog hrane i gutljaj pića, uz toplo i srdačno razgovaranje. Neka potom krenu kućama onako kako ljudima dolikuje, bez tumaranja i pijanog podvriskivanja u kasne noćne sate. Boga radi. Dobro jutro!
(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
Beograd202 