Uranak (2. novembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U vreme opšte besparice krize, izgleda da smo prestali da razmišljamo o nekim lepim događajima iz prošlosti, stvarima, i uspomenama. Greška je što sebi dozvoljavamo taj luksuz da se isključivo bavimo pukim preživljavanjem, nervoznim listanjem dnevnih novina punih loših vesti, gledanja televizije gde je u stvari najvažnija vest ona krajnje uznemirujuća a ne neka koja nosi bar trun optimizma da će biti bolje. Pre neki dan, preturajući po ogromnom regalu, pronašao sam džemper koji je bio bez jasno određene boje. Bilo je tu i crne, i zelene, i crvene, narandžaste i plave. Sve boje upredene u jednu debelu nit, predstavljale su toplu i nežnu uspomenu na vreme kada džempere nismo kupovali, nego smo ih jednostavno dobijali iz domaće radinosti od svojih majki ili baka. E, baš ovaj je nastao paranjem nekoliko njih. Dragocen je po tome što ga se sećam kao lepog poklona od svoje bake koji mi je uručila povodom čini mi se devetog rođendana. Tada sam bio srećan jer je u modi bilo što veselije i šarenije.  Kratko vreme sam ga nosio, brzo mi je omalio jer sam tada rastao kao iz vode. Ostao je zabačen i zaboravljen jer su stigli neki novi trendovi, ali uspomena je ostala. Stare, drhtave ruke, sa dva para naočara preko nosa,  strpljivo pletenje uz duge priče do kasno u noć i to je ukratko istorija nastajanja mog džempera. Sećanja na prošlost su nešto najvrednije što nosimo, a mi ih se mnogo lako odričemo. Ja se svog džempera ne odričem, čuvam ga i dalje, iako ga više i da hoću ne mogu obući. Možda ako se ponovo rasparao, pa da ga baka ponovo preplete. Iako je ona odavno negde među dalekim zvezdama, ostavila mi je iza sebe taj dar koji će me uvek potsećati na nju, i neka davno prošla lepša vremena. Hvala ti bako. Ovu priču namenjujem samo tebi. Za dušu. Dobro jutro!

 

1(Foto: miraimages.photoshelter.com, ilustracija)

 

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s