piše: Dejan Grujić
Kiseo ukus ovih dana osećaju u svojim ustima građanke i građani Srbije. Kiselo je toliko da postaje gorko. Za taj ukus nije kriv samo turski limun koji je navodno jeftin jer je prskan hemikalijom štetnom za ljudsko zdravlje. Mnogo je faktora koji nam ukazuju na to da smo postali zavisnici i slepi konzumenti informacija bile one proverene ili ne. Nadležne inspekcije kažu da u Srbiji u trgovinama nema otrovne hrane, a predsednik Udruženja potrošača da se ipak uzdržimo nekoliko dana i ne kupujemo limun. Treća strana, ne znam kome ona pripada, objavljuje da je to sve u stvari bacanje prašine u oči srpskoj javnosti nakon zatezanja ventila za ruski gas. Teorija zavere, panika u stanovništu, opasno po život. Znam samo da je kolebljivima koji strepe od hladne zime ova priča ili znak za uzbunu ili samo razlog više da umesto prirodnog C vitamina drmnu jedan energetski alkoholni napitak spravljen u nekoj laboratoriji za zozovaču. Ako sve godine jedemo ono šta nam se nudi, po akcijskim sniženjima i rasprodajama,a još uvek smo živi, podgojeni, slatki od šećera u krvi, rumeni od visokog pritiska, ukrašeni stomacima nalik bojlerima, onda nema razloga za brigu. Taj limun već je potrošen, dajte neku novu dozu, jaču. Ova nije bila dovoljna, slaba im je ta hemija u Turskoj da bi na nas delovala. Za sada nas mnogo bolje truju njihove tv serije u koje nacija zuri netremice. Dobro jutro.
(Foto: twitter.com, ilustracija)
Beograd202 