piše: Kruna Pintarić
Pamtite li prve batine koje ste dobili od roditelja? Pamtite li poslednje? Možda je najbolji odgovor na oba pitanja „ne“, jer to znači da su tada u datoj situaciji bile dovoljno efikasne da postanete danas vaspitan i dobar, pažljiv čovek, a dovoljno blage da vas negde u zapećku mozga ipak ne peku i dalje.
Roditelji u Srbiji ubuduće neće moći da biju svoju decu, jer prednacrt Građanskog zakonika pređvida zabranu fizičkog kažnjavanja dece. Važeći Porodični zakon već kaže da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. U našem društvu stepen tolerancije nasilja je negde u kulturnom kodu i opravdavan generacijama kao često najbolji način za bezizlazne situacije dečije obesti, nerazumnosti i drskosti. Vrlo uslovno sam saglasna da, naročito u uzrastu kada deca još ne razumeju sve što im kažete i zašto im to kažete, postoje situacije kada je jedini način da detetu objasnite da NE SME da gura prste u šteker ili pretrčava ulicu i taj da viknete na njega, ili jedna „po turu“, čija poenta nije bol, već skretanje pažnje – postoji razlika između „nisi dobar i treba da patiš zbog toga“ i „alo, sinak, nisi dobar, veruj mi kad ti to kažem jer te volim i znam da umeš da budeš dobar“. Granica je labava, ali ljubav i strpljenje ne bi trebalo da budu. Svako u ovim ograničenjima vidi drugu poentu ili zaveru, ali niko vam ništa ne može ako čuvate svoju porodicu. I komšijsko dete, i bilo koje drugo, ako trpi ozbiljno nasilje ili je ponižavano.
Ona stara kaže „batina je iz raja izašla“, opasna fraza koja iza sebe krije nažalost mnoštvo opravdanja za nešto što više nije ni vaspitna mera, već puki svakodnevni način rešavanja problema, kao kada nervozni korisnik računara lupi kućište, da proradi. Računar ima uputstvo, garanciju, servis, može da se kupi novi i „bržekapirajući“, a znamo da to nije slučaj sa decom, velikim ljudima u malom pakovanju. Najteži i najlepši posao ne otaljava se cimanjem da taj naš potomak „proradi“, već vanserijskim trudom, kroz koji obe strane uče nešto sebi i postaju bolji ljudi. Meni se ipak više sviđa ona druga, duhovitija, novija izreka: „Nemojte vikati na svoju decu. Približite im se i šapnite upozorenje, mnogo je strašnije!“
Dobro jutro!
(Foto: www.motherandbaby.com.au, ilustracija)
Beograd202 