Piše: Kruna Pintarić
U Srbiji je 6 sati ujutru. U Čikagu se sada tek spremaju na spavanje, oni koji ustaju ovako rano. Među njima je sigurno i neki čovek koji je otišao odavde, „trbuhom za kruhom“. Možda je baš završio razgovor preko Skajpa sa svojim drugarom iz detinjstva, koji je ostao u Srbiji, i vratio se iz noćnog provoda. Uz prženicu, da upije alkohol, možda mu je taj prijatelj rekao kako „čeka na posao, nego taj lik nikako da se javi, ali biće“, tiho priča da ne probudi „matorce“ i pita kako mu je tamo, preko, hoće li da oženi neku meleskinju i da li se smara po ceo dan programirajući.
Jedan je nostalgičan za onim što nikada nije doživeo, a drugome nedostaje babina prženica sa kiselim mlekom. Nije jedan bolji, pametniji, obrazovaniji od drugog, samo su odabrali drugačiji put. Snašli se u pravom trenutku, ili naučili da se snalaze na duže staze.
Statistike kažu da svake godine više od 32.000 osoba ode iz naše zemlje, najviše u Nemačku, gde već neki broje i treću generaciju došljaka. U Austriju svake godine odlazi više od 4.000 osoba, zbog čega ne čudi podatak da je svaki deseti stanovnik Beča Srbin. Slovenija je treća najpoželjnija „druga država” za naše zemljake, posebno za lekare, farmaceute, stomatologe i medicinske tehničare. Sa ulaskom Mađarske u EU, ova zemlja je takođe primamljiva – procene govore da je u poslednjoj deceniji oko 50.000 građana otišlo u Mađarsku.
Ko zna šta bi u Srbiji bilo da ljudi nisu mogli i da ne mogu da odlaze. Milion i po nezaposlenih bi se rasporedilo ko će kome da sedi na glavi, a penzioneri bi ih sve izdržavali, pitanje je koliko i kako. Značaj stotine hiljada ljudi koji su se odlučili da odu odavde i grade temelje u inostranstvu, je u isto vreme dragocen, a i prava tragedija. Dragocen što smo u mnogim slučajevima, opstajali baš zbog te rodbine, prijatelja, bliskih ljudi koji su na odeđen način povećali devizni bilans naše zemlje, što slanjem novca, menjanjem za dinare kada dođu ovde, ali i deviznim računima penzionera koji su se vratili u Srbiju ili im penzije stižu ovde. Katastrofa njihovog odlaska je naravno u samom razlogu zašto su odlazili, naročito u vremenima od devedesetih do danas.
Ne postoji u ovoj priči dobra i loša odluka, patriotska i nepatriotska. Naučiš kako da praviš babine prženice, pa ti ne bude toliko teško. Hrabrosti, muke, truda, odricanja, volje, sreće, snalažljivosti treba ma gde živeli. Vijaš svoju sreću i to je sve.
Dobro jutro!
(Foto: www.stepsforliving.hemophilia.org, ilustracija)
Beograd202 