Piše: Kruna Pintarić
Koliko lepih vesti ste zapamtili u poslednjih godinu dana? A koliko crne hronike? Nije to samo do čitalaca, publike, već i do načina na koji se slažu najbitnije vesti. One čine da su veliki ljudi oni koji su u suštini mnogo manji i mnogo bezvezniji.
U želji da pomognu vršnjacima iz Obrenovca, đaci Osnovne škole „Prota Stevan Popović“ iz Čumića kod Kragujevca odrekli su se odlaska na ekskurziju. Akciju je pokrenuo desetogodišnji Uroš čiji je predlog prihvatilo ne samo njegovo odeljenje, već i učenici čitave škole. Oni su, uz pola tone šumadijskih jabuka i sa prikupljenim novcem namenjenim za ekskurzije, pre par nedelja otišli do vršnjaka u Prvu obrenovačku osnovnu školu i poklonili im sve. Divni, neiskvareni, plemeniti, obazrivi, mali a veliki ljudi.
Znamo odavno da arogantna floskula novinarstva kaže, nije vest ako pas ujede čoveka, već čovek psa, i takav naslov bi se pojavio sa sve upitnicima, uzvičnicima, preko cele strane. A tek negde u uglu, skrivena, skromna svakodnevna dobrota koja još nije izumrla i funkcioniše u inat svim onim „junacima“ udarnih vesti – komšije hrane kuju sa štencima i traže joj dom, devojka povukla za rukav čoveka koji je nesmotreno prelazio ulicu i sprečila da ga udari trolejbus, dečaci u jednom planinskom selu spasili sokola iz reke, odnegovali ga i vratili u prirodu, žena dala bubreg bolesnoj prijateljici, majstor ne naplati ili naplati duplo jeftinije kućne popravke baki koja je slaba i živi sama… lepih priča ima gde god da se okrenete. Običnih, a dobrih ljudi takođe. Ako ne verujete, ili ovih dana baš i niste čuli neku lepu priču, napravite je sami. Budite makar sigurni da je niko neće objaviti, pa ne morate da se plašite naglog udara slave.
Dobro jutro!
(Foto: www.weekendswithdad.com, ilustracija)
Beograd202 