piše: Dejan Grujić
Stiže zima. Dan pred nama biće najkraći a noć iza nas bila je najduža u ovoj godini. Šta se sve moglo uraditi tokom prethodne noći? Od svih mogućih ljudskih aktivnosti, izdvajam jednu, onu podsvesnu a koja je posledica nagomilanih utisaka. Dok spavamo, sanjamo ono što priželjkujemo na javi, ono što ne možemo ili možemo u realnom, ne baš veselom, životu. Kakve snove sanjamo, ili smo čak zaboravili da sanjamo? Najavljujući štrajk za danas, prosvetari su nam otkrili deo svojih snova a tiču se podizanja ugleda i statusa odavno poljuljanog, ali i nepristajanje da se od njihovih plata „skine“ čuvenih deset odsto koje će nas spasiti bankrota. Šta će se na kraju desiti, otvoreno je pitanje na koje ni država još uvek ne zna odgovor. Oni đaci koji se raduju otkazivanju časova ispunili su svoje snove da izbegnu intenzivna propitivanja u ovo doba prvog polugodišta ili unapred zakazane pismene zadatke. Vlada, premijer, a ponajviše ministri prosvete, ekonomije i finansija, verovatno sanjaju tu famoznu milijardu ne znam čega, kojom će nadomestiti rupu u budžetu. Guvernerka sanja kako će sačuvati dinar od plivajućeg kursa koji ga skoro svakodnevno potopi hladom vodom surovog tržišta. Pesnici sanjaju inspiraciju za pisanje knjiga koje izdavači neće imati kome da prodaju, glumci predstave ili filmove, a pevači unosne nastupe na trgovima koji su najbolje plaćeni parama lokalne samouprave. Penzioneri sanjaju potrošačke akcije u veletrgovinama, a radnici kako tako zadrže svoje radno mesto. Plata ako im bude, bude. Ako je ne bude, biće, samo što za sada ne znaju kad će. Advokati, policajci, državni službenici, nezaposleni, bolesni, vozači, vojnici, novinari, čistačice, kuvari, poslastičari ili lekari – svi imaju svoje snove. Imate li ih vi, verujete li u njih i da li ih možete na javi ostvariti? Ako na ovo pitanje imate potrvrdan odgovor onda nastavite i dalje da sanjate. Ide vam od ruke. Dobro jutro!
(Foto: ravenmaddartwork.deviantart.com, ilustracija)
Beograd202 