Uranak (17. januar – crtica)

piše: Vanja Savić

 

 

Nedavno je jedna majka napisala blog i namenila ga neznancima koji diraju njenu bebu. Osporavan ili ne, pre nekoliko dana mi se učinio tekstom koji bi valjalo svi da pročitaju i dobro razmisle da li će pipkati, štipkati ili ljubiti decu koju vide prvi put u životu. Majka je u tekstu obrazložila zašto ne želi da joj stranci pipkaju decu i dala precizna uputstva gde je dozvoljeno i kada. Stopala, ako su prekrivena čarapicama ili cipelicama, lakat ako stranac ne izgleda jezivo i kosu ako je poznaju. Pomislićete da je majka opsednuta svojom bebom i da samo ona ima slatku devojčicu. Ne, varate se.

Lično sam uvek smatrala da decu ne bi treba držati pod staklenim zvonom, ali slučaj od pre nekoliko dana me je uverio da je majka blogerka potpuno u pravu. Šetajući pijacom, moja devojčica i ja, zastale smo kod jedne tezge da kupimo povrće. Pored nas je stala  starija gospođa, unela se detetu u lice i krenula da priča kao pokvarena ploča. Moja devojčica je gleda u čudu. Već po izrazu lica vidim da negoduje i počinje da okreće glavu ka meni. Ali, žena je uporna. Skida joj kapicu, vuče joj loknice, štipa za obraze, samo što mi je ne otme iz ruke i to brzinom svetlosti. U šoku i dete i ja. Da je sklonim biću nekulturna, da kažem nešto ženi, ispašću bezobrazna…  I,  tako dok se meni mota po glavi šta i kako da uradim, ona je već krenula da uzme dete koje već počinje da plače. Okrećem devojčicu u drugom smeru i ljubazno kažem gospođi da je mala i da nije raspoložena jer se nije naspavala. Lažem ženu, šta ću?!

E tu nastaje problem. Uvredi se gospođa i krene sa pričom kako mi je dete razmaženo i bezobrazno, pa onda da nju sva deca vole i da je ona omiljena baka u celoj zgradi i okolini, itd… više je nisam ni slušala. Tada mi je bilo žao što nisam imala tekst u svojim rukama da ga prosledim omiljenoj baki da pročita poslednju rečenicu mame blogerke koja kaže: “Osmehujte se, mašite, pevajte, igrajte, radite ono što morate. Ali DALJE RUKE, OD MOJE BEBE“.

Dobro jutro.
1(Foto: reemadsouza.blogspot.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s