Ustanak (22. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Dugačak red, kažu više stotina metara, od Jugoslovenskog dramskog pozorišta do Beograđanke, pa onda još i dalje, nije bio za brašno, ulje, šećer ili kafu. Hvala bogu da je tako. Ljudi su strpljivo čekali da kupe karte za predstave u februaru po simboličnim cenama od 100 i 200 dinara. Buknuli su portali na internetu i društvene mreže. Dok su s jedne strane oduševljeni govorili kako smo ipak kulturna ali samo siromašna nacija, takozvani hejteri  su odgovarali da sve što je u Srbiji  jeftino ima prođu, pa makar to bile i karte za pozorište. 

1Pa dobro, ko je ovde u pravu? Idealisti koji su poetski opisivali ljude u redovima rečima, lepi, čisti, mirišljavi, mladi, inteligentni, ili oni surovi koji su prepoznali čak i švercere među „čekadžijama“  koji su tu da kao nakupci jeftino kupe a mnogo skuplje prodaju ulaznice i tako zarade.  Zaista, lepo je ići u pozorište, tamo se može mnogo naučiti o životu o kojem je već ispisano na hiljade stranica drama i komedija.  Prijatan osećaj je i glumcima koji s više žara igraju pred motivisanom publikom koja je došla da uživa. Ali, život koji oni prikazuju, ipak je drugačiji od onog koji živi publika. Ona će doći jednom u pozorište jer je to mesečna akcija, ali šta kad akcija prođe?  Da li se ovaj nazovimo ga eksperiment sprovodi zahvaljujući nekom ko radi u banci a voli teatar  ili je to opet neki trik na kojem će neko da odbrani doktorsku tezu. Kobasice ili pozorište – dilema je bez pokrića u ovom kulturnom „akcidentu“, ali u slučaju da se nahrani stomak  kobajom po niskoj ceni, glava i dalje ostaje gladna. E tu glad, valja da utoli pozorište, daj bože što duže sa kartama simboličnih cena. Fenomen je doduše prazan Kolarac gde je ulaz uglavnom besplatan.  Možda treba da razmisle o programskom konceptu?  Jugoslovensko dramsko pozorište je odličan primer.

Dobro jutro!

(Foto: www.rapatheatre.org, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s