Uranak (25. januar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ne volim preterano vikend. Obično tada radim, a to podrazumeva rano jutarnje buđenje, zbog kojeg nedostatak sna teško mogu nadoknaditi tokom dana. Znate već i zašto. Vikendom obično sređujemo kuću. Tako se to kaže jezikom srpskih domaćica. Ako je slučajno malkice bar sunčano, pa makar napolju bio i minus, prozori se širom otvaraju, zavese skidaju, usisava i briše prašina, pere veš, pegla, pomera nameštaj i tako sređivanjem pere savest od nemara tokom prethodne sedmice. U sve radove uključeni su muški članovi domaćinstva. Nema zabušavanja, inače, nema ručka. Usput se opet ponovo ispočetka sređuju papiri, računi, ili stare novine, a kese zaostale iz kupovine bacaju se ili koriste za smeštaj „gluposti“ koje ničemu ne služe a pri tom i ne rade. Šalu na stranu, sređivanjem se uvek ustanovi da postoji nešto što nam i ne treba. Staro pravilo kaže da nam sve što ne koristimo godinu dana, praktično i ne treba.

2
Međutim, šta ćemo sa uspomenama, predmetima koji sećaju na davna letovanja, divne prijatelje, savršene događaje, uzvraćene ili neuzvraćene ljubavi? Kako se ophodimo prema uspomenama na koje pada prašina. Nekada je teško prebrisati slojeve one prašine što muti pamćenje i tera da samo gledamo napred, ispred sebe, začaureni i zatvoreni za svet oko sebe ne obazirući se na nešto što svakako predstavlja vlastitu istoriju postojanja pa i trajanja. Čuvanje uspomena počinje da biva naporno, naročito kako vreme prolazi, jer se umnožavaju, a nemoguće ih je sve podjednako maziti i paziti od zaborava. Selekcija je uvek nepravedna, ali neophodna. Kako vreme leti, postaćemo vlasnici takozvanih oblaka za smeštaj podataka na mreži gde će svako u skladu sa mogućnostima zakupiti za sebe parče sećanja. A šta ćemo sa lutkama, srcima, kamenčićima, satovima, bakarnim narukvicama, fluoroscentnim ukrasima ili školjkama? Njima pripada fizički prostor i neograničena poljana smeštena duboko u srcima onih koji sebe i dalje smatraju romanticima. Čuvajmo ih, jer nam one predstavljaju upravo dokaz da smo bar nekad davno, jednom, živeli. Dobro jutro!

(Foto: myfrenchkitchen-ronelle.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s