piše: Dejan Grujić
…
„Juče je u školama obeležena slava Sveti Sava. Bila je i Svetosavska akademija. Odužili smo se prvom srpskom prosvetitelju za koga su vezane aktivnosti koje bi mogle danas da budu posao jedne Vlade. Mogao je Sveti Sava da bude ministar zdravlja, ministar za poljoprivredu, ministar spoljnih, ali i unutrašnjih poslova, ministar finansija, kulture, ministar vera, ministar prosvete… ma, mogao je komotno da uz sve te funkcije bude i premijer vlade. Ali, nije. Bio je i ostao za života brižni kraljevski sin bez želje da vlada, pomiritelj braće, pastir naroda.
U senci proslave Savindana teče i štrajk prosvetara koji opravdano traže ono što im pripada. Uvek ih okrivljujemo da ne ocenjuju pravedno, da nisu motivisani da rade sa decom, da predaju po zastarelim metodama uz kredu, dok uveliko teče svetska informatička revolucija. A šta država čini za njih? Ništa. Redovno im, doduše, isplaćuje bedne plate kojima se oblače kod Kineza, plaćaju račune, kupuju preskupu hranu, izdržavaju svoje porodice i školuju svoju decu. Nije svejedno kad im na pešačkom prelazu zatrubi neotesanko koji je do skora bio njihov učenik. I to najgori. Sve to trpe decenijama, gledaju nemoćno kako od najgorih učenika postaju ljudi koji upravljaju njima, dok oni najbolji završavaju negde daleko u belom svetu, nalazeći utočište iz ove naše tužne stvarnosti. Samo da ih ne pokoleba neka kašičica meda koju im ponudi Vlada.” …
Izvinite, ali ovo je Crtica koja je emitovana na današnji dan, pre tačno četiri godine?! Jeste, pa šta? Je l’ ima neke razlike? Svaka sličnost sa aktuelnim dešavanjima je slučajno namerna. Dobro jutro!
(Foto: play.google.com, ilustracija)
Beograd202 