Ustanak (9. februar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

Crtica za 500 dinara

Jedan moj poznanik počeo je da se vozi gradskim prevozom prošle nedelje kada su mu se pokvarila kola. Ušao je ujutru u autobus koji vozi u pravcu njegovog posla, seo, shvatio da nema kartu i otišao do vozača da je kupi.

-Molim kartu,
-Je l’ imate sitno?
-Samo 500 dinara.
-Nemam da Vam vratim. Ništa onda.
-Šta ako uđe kontrola?
-Ništa, recite da nisam imao da Vam vratim kusur i to je to.
-Jeste li sigurni da će to biti dovoljno?
-Da.

I tako, svako jutro na putu do posla on je vadio istu novčanicu od 500 dinara. Vozač nikad nije imao da vrati kusur, pa se ovaj opušteno švercovao pet dana.

Jednog jutra je u isti autobus ušla žena sa namerom da kupi kartu, ali je ni ona nije dobila pošto je imala samo novčanicu od 500 dinara. No, njena reakcija je bila drugačija. Ona je paničila, molila putnike da joj rasitne, prepirala se sa vozačem ubeđujući ga da joj kontrola neće verovati ako kaže da šofer nema da vrati kusur, itd… Jednostavno, ona sebi nije smela da dozvoli da plati kaznu.

Tužno je posmatrati ovaj disbalans. Čovek koji dobro zarađuje može da rizikuje, danima zafrkava različite vozače sa istom 500-dinarkom jer, i ako naiđe kontrola, on će platiti kaznu koju neće ni osetiti. S druge strane, posmatramo idealnog putnika iz perspektive Bus Plus-a – ženu koja paniči i onda kada nema razloga samo zbog pomisli da će joj na kaznu otići novac neophodan da preživi do kraja meseca. Ovakve scene u prevozu su svakodnevne. Najbolji komentar je upravo onaj koji je dao pomenuti putnik osvrćući se na stvarnost u Srbiji: „Ja sam svestan da živim u „mehuru“. Zaštićen sam od velikog dela naše realnosti samo zato što imam dobar posao.“

Dobro jutro!

200336479-013(Foto: fabiusmaximus.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s