piše: Kruna Pintarić
Sretenje, veliki i značajan datum u istoriji Srbije; 1804. je započet Prvi srpski ustanak, a 31 godinu kasnije, pravosnažnim je postao jedan od najliberalnijih ustava tog doba, u duhu revolucionarnih dešavanja. Doduše, nije ni taj ustav dugo trajao, jer velikim silama nije odgovarao. Mnogo datuma je od tada prošlo, mnogi datumi se i dalje čekaju, a 180 godina kasnije narod oseća potlačenost koju neki savremeni Dimitrije Davidović, ne znam da li bi umeo, ili smeo da reši.
Juče je, pored Svetog Trifuna, obeležen i njegov zapadni pandan, Valentin, poznat i kao praznik zaljubljenih. Opet, datum je samo datum, ali ideja je ta da je juče posebno vidljivo trebalo izraziti ljubav prema partneru. Mi se ovde još ne povodimo naveliko kupovanjem raznih džidža-bidža, večerama pod svećama u dosadnim restoranima i koznakakvim nakitom. Jasno nam je, kao i pred Božić, da se trgovci takmiče u prazničnoj ponudi svega i svačega, a mi, eto, željni da baš ne prođe kao da se nije desilo, obeležimo ga da bi se ipak videlo da ima ljubavi, u vrednosti od par stotina dinara.
Druga vrsta ljubavi, u kojoj takođe lova ima veliku ulogu, je ljubav prema državi i narodu. Patriotizam i moderna, slobodna, suverena država je ono što se slavi na Dan državnosti. Bar, prisećamo se jedne takve od pre skoro dva veka. A danas, onima koji imaju posao, biće drago da ga na dan-dva nemaju, zbog državnog praznika. Više volimo njene praznike nego nju! Gde je taj prosvećeni, zdrav, revolucionarni patriotizam, kakav su osvojile diplomate i vojskovođe, da li i sa 15. februarom, tek stižemo da se prisećamo kako je neko tamo zamišljeno „nekada ranije“ bilo bolje nego sad? Jeftina radna snaga je skoro pa feudalizam koji je praktično Sretenjskim ustavom ukinut. A danas je to glavni mamac za takozvane „strane investitore“.
Vrhunac patriotizma koji i državni aparat i mi možemo da izrazimo kao znak ljubavi i poštovanja toga gde smo, jeste pravljenje čoveka. Cenjenje profesija koje oblikuju i osposobljavaju pojedinca da radi, razmišlja, brine o sebi i zaradi, a ne mirenje s tim da je ovde sve bezveze, pa ili ću negde „preko“, ili ću sa po’ snage da radim svoj malo plaćen posao. Ako nam je država povodljiva za obećanjima koja se nude sa raznih moćnijih strana, to je ljubav iz koristi. Ali, ljubav prema nama koji se pridržavamo njenih pravila, Ustava i zakona je jedna romantična komedija. Međutim, setite se karikature na kojoj političar-demagog stoji za govornicom na dasci iznad litice, a na drugoj polovini daske su građani.
(Foto: www.nadlanu.com, ilustracija)
