piše: Ru Šavr
Biber-sprej crtica
Biber-sprej se odavno pominje kao legalna zamena za suzavac. Nisam očekivala da ću posle ’90-ih ponovo razmišljati o kupovini istog. Ali, eto, desilo se. I sad dok ovo pišem jedem se što ga već nisam nabavila. Nije u pitanju strah od uličnih pasa niti se šunjaju manijaci u mom kraju. Ne, doselila su se deca. Njih nekoliko, uzrasta od 10 do 15 godina. Još uvek ne znam gde tačno žive ali se već nekoliko meseci unazad, celom naselju promenio ritam kretanja, naročito uveče. Nikada nisam verovala da ću imati strah od dece, ali zbog njih se gomilaju pokradene tašne u svakom drugom žbunu. Obično napadaju starije osobe ili žene za koje procene da su zbog godina ili tereta koje nose nemoćne da se odbrane, te napadaju s leđa. Neki moji poznanici su naleteli na njih trojicu – četvoricu i nisu uspeli da se odbrane. Nekada presreće samo jedan dečak ali i tada ljudi ostanu „ukopani“ jer on preti nožem ili zarđalim skalpelom. Koliko god da ih je, vrlo su agresivni i usredsređeni na „plen“ koji uzimaju po svaku cenu, pa nam se gomila broj povređenih u kraju. Poslednjih meseci ovi incidenti se dešavaju i danju, na sred parkinga, ispred ulaza, u parku, na putu do autobuske stanice. Moji rođaci su već imali iskustva sa ovim, a u policiji su dobili isti odgovor koje je službeno lice dalo i ostalima: „Nemoćni smo, takav je
zakon, oni su deca. Moći ćemo da reagujemo tek onda kada vi počnete da napadate njih“. Da li to znači da aktuelni krivični zakon toleriše da civili fizički napadnu decu jer policija to ne sme ili zakon, u stvari, toleriše da grupa maloletnih kriminalaca teroriše zajednicu. Razmišljam o tome i ništa mi nije jasno… osim ovog sa biber-sprejom koji će mi pomoći, ako bude sreće.
Dobro jutro!
(Foto: www.selfdefenseninja.com, ilustracija)
Beograd202 