Ustanak (18. februar – crtica)

piše: Vanja Savić

 

 

Poznajem ženu iz viđjenja, nismo prijateljice. Uvek je ljubazna i lepo se javimo jedna drugoj, bez neke preterane komunikacije. Pre neki dan, srele smo se na ulici i odjednom je započela priču. Bio joj je potreban neko da olakša dušu i da njen postupak opravda. Samo sam ćutala, nisam znala šta da joj odgovorim. Nisam  na njenom mestu, a možda i jesam a da toga nisam svesna. Pita me gde je pogrešila u vaspitanju dece, u odnosu sa suprugom i prijateljima… Davala se previše, uvek prvo deca, suprug, posao, prijatelji, a za nju šta preostane. A nije preostajalo mnogo. Energiju koju je davala nije dobijala zauzvrat i sada nakon dvadeset pet godina braka odlučila je da ode. Kaže, skupilo se sve. Kap je prelila čašu kada su joj deca rekla da ih nije dobro usmerila, da ih uči da budu sebi na prvom mestu pa onda svi drugi, da je trebalo da napusti muža kad je saznala za prevaru…  Ima dobar posao, dobro zarađuje, govori tri svetska jezika, poznaje mnogo ljudi, ali nikada nije upoznala sebe. Sada u njenim godinama ne zna ko je.

1Koliko puta smo se mi zapitali ko smo i šta želimo u životu, dobili odgovor, ali nismo mogli da ga ispunimo i ostvarimo? Zbog načina života i jurnjave za novcem često zaboravljamo one male stvari koje nas čine srećnijim i zadovoljnijim. Svi mi grešimo. Nekada te greške uočimo na vreme, a često nas nešto natera da shvatimo da nije sve u redu. Ona nije rešila svoj problem. Rešenje nije odlazak, već promena sebe, pronalazak mira u sebi. Na kraju razgovora mi je rekla: „Izvini, nije mi bila namera da te opterećujem, ali, eto, gledam te i uvek si nasmejana, raspoložena, takva sam bila i ja. Izvini“. Ode žena, a ja razmišljam i već danima pokušavam da dokučim šta li će meni moja deca da kažu kada postanu zreli ljudi? Sve što radimo, činimo iz najbolje namere, a da li je uvek najbolja namera i najbolje za nas? Dobro jutro.

(Foto: christopherbpearman.wordpress.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s