piše: Dejan Grujić
Naši poslanici su u centru pažnje najčešće zbog prepucavanja u Skupštini, a mnogo manje zbog učinka koji ostvaruju usvajajući važne državne akte. Jedan od njih, usvojen decembra prošle godine, u vezi je sa strukturnim promenama, rekao bih i onim iz oblasti naše kolektivne svesti. Naime, opštine će morati ubuduće da u roku kraćem od mesec dana potencijalnim investitorima zainteresovanim za izgradnju poslovnih objekata izdaju dozvole iz svoje nadležnosti. Novina je to da će ubuduće ona FT1P situacija ili „fali ti jedan paprir“ biti rezervisana za same činovnike u opštinama koji će ih, jedni od drugih, morati da prikupljaju. Da vidimo kome će se isplatiti da svog kolegu šeta od vrata do vrata, od šaltera do šaltera, jer kolo sreće se okreće. Uskoro bi baš neka opštinska Mica Ubica mogla da dobije zadatak koji zbog ranijih grehova ne bi mogla da izvrši, a to znači probijanje zakonskog roka, plaćanje penala, možda i otkaz, ko zna? Eto sada šanse našim opštinarima da napokon istaknu svoju opravdanost postojanja. Smatra se opravdano da je korupcija i nemotivisana administracije bila najveći otklon potencijalnim investitorima zainteresovanim za izgradnju fabrika i pogona širom Srbije. Ne znam samo kako ćemo danas protiv korupcije koja je duboko puštala korenje decenijama, a ni kako da probudimo motivisanost kod stranački udomljenih opštinskih ćata kojima su nedavno skresane plate. Da Srbiji krene bolje, mora, jednom. Tako je bar po zakonima verovatnoće. Za to bar nisu potrebni ni zakoni, ni poslanici ni Skupština. Samo malo dobre volje i mnogo mašte. Dobro jutro!
(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
