piše: Kruna Pintarić
Iza nas je vikend pun teških, čudnih, zastrašujućih vesti i priča. Tragedija koja se dogodila u petak uveče, kada su nastradali pripadnici Vojske Srbije, lekari i beba, priča je koja se nakon Dana žalosti tek raspliće. Munjevito su se pojavili dodatni podaci – ko je kriv, ko je šta uradio, ko nije, ko je i zašto čekao u Beogradu, istom brzinom kojom su se i sklonile prvobitne vesti da je njih sedmoro bezbedno stiglo helikopterom u Beograd. Ta teška i strašna priča može da rastuži, naljuti, izazove sumnju i razočaranje u državu, društvo, pojedince… popunite praznu liniju po želji. Istraga, nadamo se stručna i nezavisna, pokazaće ko je odgovoran, ko je za ostavku ili robiju.
Čini se da se jedna druga priča dešava u paralelnom univerzumu, a u stvari je stotinak kilometara od Beograda. Selo Kukujevci pored Šida, o kom je juče pisala „Politika“, već je dobilo nadimak „Radujevci“. Prosperitetnom mestu više priliči ovaj naziv, jer odatle ljudi ne odlaze. Industrija mesa, duvana, farme i poljoprivredne zadruge, pa čak i fudbalski klub su ono što meštanima sela Kukujevci obezbeđuje gotovo samodovoljnu celinu. Vrtići i škole su puni dece, a rađa ih se nekoliko mesečno. Ono što zaprepasti čoveka je i podatak da su sadašnji Kukujevčani Srbi koji su pre dvadesetak godina došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima. Mesto blizu granice koje je na svoj način rešilo sulude ratne neprilike. Znamo već svi kakva je ekonomija ove države, a onda mora čovek da se zapita – pa kako onda njima ide? Jedan od odgovora je sigurno i taj što redovno plaćaju državi. Nema priče „ma selo je ionako propalo zbog države, idem u kafanu na vinjak“, niti „gajimo maline ali ćemo ih sve simbolično baciti jer nam država ne daje dovoljnu otkupnu cenu“. I jedni i drugi su u pravu, ali samoorganizovanje i zajedništvo u sredinama te veličine je nešto što vraća nadu da je i to moguće. Država je na štakama, ali ne moramo i mi. Nije to uvek i svuda moguće, bilo bi smešno idealizovati, ali – moguće je! Lepe vesti i lepe priče, dešavaju se uvek, negde, ne tako daleko.
Dobro jutro!
(Foto: www.youtube.com, arhiva)
Beograd202 