Ustanak (19. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Surova stvarnost je oko nas. Svakodnevno saznajemo da ljudi ostaju bez posla, da se zbog toga samoubijaju, porodice se rastaču, surova ubistva postaju svakodnevna tema crnih hronika, zločini su sve krvaviji i suroviji, bankarski krediti praktično neotplativi, deca sve agresivnija a belosvetski ološ nam otima čak i bebe iz naručja. Kad se sagleda ova tmina koja se spustila, ne vidimo ili nemamo snage da vidimo onaj zračak svetla koji i u najdubljoj pećini strogoj pronađe svoj put i ukaže da ima nade za spasenje. Taj zračak, ma koliko nam strpljenje bilo na izmaku, moramo nekako izazvati. Posle surovog dvostrukog ubistva taksiste u Beogradu i sveštenika koji je samo hteo da pomogne, pokazaće istraga – ubici, da li treba da dočekamo da nam taksisti odbijaju vožnju, a vozači ne zastanu kad nas primete kako kraj puta pokušavamo da popravimo automobil? Da li jedan vanserijski srpski glumac zbog nemogućnosti da otplati stambeni kredit i prehrani sedmočlanu porodicu treba tek tako da nam ode u beli svet i tamo dostojnije živi, umesto ovde, gde nacija vapi za pozorišnim, pa makar i fantazijama? Treba li da jedna od najboljih novinarki u Srbiji zbog odbijanja predstavnika aktuelne vlasti da budu njeni gosti napusti autorsku emisiju i odmetne se u neke druge nenovinarske vode? Lično mislim da je sada trenutak da se uhvatimo u koštac sa problemima, da ih opkolimo sa svih strana, napadnemo i napokon počnemo da rešavamo. Da li smo se u dugotrajnoj agoniji, koja će verovatno još potrajati, umorili ili okoštali onaj urođeni gen za samoodržanjem i prkošenjem svemu što nas pristiska? Pravi odgovor na ova pitanja pruža iskustvo jedne šesnaestogodišnje devojke koja, iako i sama nemoćna pred životom, posle gubitka oca, odlučuje da ostane na selu i nastavi da vodi seosko domaćinstvo od kojeg će izdržavati ostale članove porodice. Ona doslovce živi moto „nema povlačenja, nema predaje“. Da li smo kadri da je pratimo i na vlastitom mikroplanu nađemo ono zrno pokretanja iz kog će da izraste veliki plod uspeha za koji će nam suvim zlatom plaćati čuvena Evropa kojoj se umiljavamo da nas pusti u svoje naručje? Ubeđen sam da jesmo. U to ime, dobro jutro.

111(Foto: 1000awesomethings.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s