Ustanak (6. april – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Nemojte mi samo reći da vas je šokirao štrajk fudbalera iz Kragujevca na Partizanovom stadionu. Posedali ljudi na teren, pola minuta odbili da igraju fudbal jer od njega žive,  a plate dugo nema. Navijači im aplaudirali, i to Partizanovi. Pa, šta? Neka protestuju. Ionako je veća senzacija što sede nego da igraju. Nego, šta ćemo sa ostalima što štrajkovaše, štrajkuju i ubuduće će štrajkovati? Šta ćemo sa onima koji „rade“ u preduzećima koje država hoće a ne može da proda, a mere se brojkom od preko petstotina? Fudbaleri koji su odlučili da sedeći na terenu ukažu na svoj težak položaj malo su zakasnili sa reakcijom na nepravdu. Trebalo je da mnogo ranije tako pokažu svoje nezadovoljstvo jer su ih u mnogim ranijim prilikama neki drugi sapatnici preduhitrili veoma kreativnim idejama. Štrajkovalo se sa oružjem u ruci i crvenim beretkama na glavi, pa u belim mantilima, pa u plavim uniformama, sa đačkim dnevnicima u ruci, pa ako to nije pomogalo, žrtve tranzicije su sekle sebi prste, odbijale hranu i piće, zaključavali se u fabrike, tukli sa obezbeđenjem novog gazde, otimali ono što im je pripadalo, čak i fizički  isterivali pravdu bubotkama u bubrege onih koji su ih ojadili. Koliko puta je samo zatvaran saobraćaj, što železnički, što drumski. Jedino avione da nisu obarali. I posle svega, od svih do sada viđenih načina protesta, fudbaleri su izabrali da sede. Neka sede i neka čekaju. A  sačekaće u najboljem slučaju armiju nezadovoljnih i otpuštenih radnika iz fabrika koje Srbija nije prodala, a  koji će svoje lične frustracije lečiti na stadionima. Već smo taj film gledali i još nam traje ta tužna projekcija. Znate već, „kod komšije mortadela i nutela, a na mome stolu buđav leba“. Uostalom, ako ih publika gađa, neka to bar bude pošteno plaćeno. Dobro jutro!
100
(Foto: Screenshot video Youtube.com)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s