piše: Suzana Gajić
Kaže mi juče moj dragi kolega, hajde piši crticu o ljubavi. I stvarno, šta ima lepše nego dan početi pričom o ljubavi. Tek onako, ničim izazvano.
Večita tema pesnika, ali i nas običnih ljudi. I nekad nam se čini da je nema dovoljno, ali smo, u stvari, svi preplavljeni ljubavlju. Juče sam bila prijatno iznenađena ljubavlju prema Beogradu i zelenilu koju gradska vlast pokazuje. Posađene su breze na Trgu Republike. Da ne pominjem ono mlado drveće u Studentskom parku. Neki mladi naraštaji će pod tim drvećem izjavljivati jedni drugima najintimnija osećanja. Sa koliko ljubavi se samo priprema Beograd na vodi. Žar sa kojim nam govore kako će biti divan može se porediti samo sa zaljubljenošću. A zbog ljubavi prema svom narodu ova vlast izgara iz dana u dan. I kad ste čuli kako se žale da rade po ceo dan, da nemaju vremena ni za odmor? Nikada, jer oni koji iskreno vole, ne žale žrtve.
Živimo u vremenu gde ljubav izbija sa svih strana. Evo, recimo, mediji su prepuni tog divnog osećaja. Nikada ne propuštaju da nas obaveste o novim vezama na estradi, da svoje stranice ispune slikama žena sa majčinskim oblinama, kako bi nas podsetili na upravo to – majčinsku ljubav koju mediji osećaju prema, pre svega, istini. I zbog te ljubavi kamere ulaze u spavaće sobe, u tuđe porodice, u tuđi prljavi veš, tražeći isključivo istinu.
Oni koji vole znaju da je teško izjaviti ljubav. Ponestaju reči… Jer, oni koji nisu voleli ne poznaju snažnu emociju koju ministar oseća prema fotelji, stranka prema dobrom rejtingu, advokat prema rupi u zakonu, kontroverzni biznismen prema profitu od 500 procenata, starleta prema naslovnoj strani na kojoj je njen novi uradak iz kupatila…
Možda ni ne treba da razumemo te velike ljubavi. Možda je sasvim dovoljan zagrljaj one jedne posebne osobe zbog koje je svet u kome živimo lepše mesto.
Dobro jutro!
(Foto: www.silvamethodlife.com, ilustracija)
Beograd202 
I muve vole fekalije. Je l’ tako nešto i na slici? 🙂