piše: Suzana Gajić
Juče nam je ponovo jedna od udarnih vesti bila napad, odnosno prebijanje pomoćnika ministra prosvete. A, da, i jedan putnik bez karte je ošamario kontrolora. Pre nekih nedelju dana na pešačkom prelazu su se potukla dvojica dečaka. Njih su brzo razdvojili, ali je jedan od posmatrača dečaka koji je ležao dodatno šutnuo, pa pobegao.
I sad ćemo da krenemo da pričamo kako i zašto. I onda ćemo da ućutimo i zaboravimo. Do sledeće prilike.
A kada čitamo naslovnice kako su se neke dve, pa ne znam šta su po profesiji, potukle u nekom rijalitiju, onda je to tema za raspredanje uz jutarnju kafu. I to je većini u redu. Kada gledamo fotografije opet neke poznate ličnosti koja je dobila batine od dečka, takođe veoma poznatog, bar tako pišu novine, malo se podigne prašina, od toga se napravi zgodan tok šou na jednoj komercijanoj televiziji, i opet ništa. Ako nam toliko lako prolaze razne scene nasilja koje nacionalne televizije serviraju u rijalitima, ili razne novine, u stvari tabloidi, svakodnevno objavljuju, sa sve bombastičnim naslovima, zašto bi se potresali kada se nasilje prelije na ulicu? Niko nije zaista kažnjen zbog propagiranja tuča po rijaliti programima, takve scene i dalje zauzimaju popriličan medijski prostor, pa što to onda ne bi bilo prihvatljivo i u takozvanom realnom životu.
Nekada su deca, a bogami i roditelji, gledali Acu poštara, Branka Kockicu ili Kolariću Paniću, gde su oni koji su u sukobu pokazivali kako se to prevazilazi na jedan dostojanstven način. I nije ovo nostalgična priča. Na nama je da vratimo takva vremena. Na nama je da kažemo nije u redu prebiti pomoćnika ministra, nećemo takvu zemlju, nije u redu šamarati kontrolora zato što nemamo kartu, nije u redu da premijer ili neki drugi političar viče na novinare, ili ih na drugi način vređa. I da ugasimo televiziju kada je na programu rijialiti u kome se tuku osobe nepoznatog zanimanja.
Dobro jutro!
(Foto: beznasilja.wordpress.com, ilustracija)
Beograd202 