piše: Ru Šavr
Crtica evrovizijska
Juče je jedan moj poznanik prokomentarisao: „Čujem da je bio neki politički skup u Beču. A neki su i pevali.“ Evrovizija je, kakav god skup danas predstavljala, u subotu proslavila 60. rođendan. Jubilej je obeležen u glavnom gradu Austrije zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi Končite Vurst. I tako su se pre dva dana neki ponovo sprdali sa ovom manifestacijom, neki su celo veče komentarisali fenomen Končite Vurst, a neki grickali nokte tokom glasanja duboko verujući da je naša pesma najbolja. I zaista, naša Bojana Stamenov je ispunila očekivanja i bila sjajna, mada pesma nedovoljno prikazuje njene glasovne mogućnosti. Izdvojila se među nekoliko kvalitetnih kompozicija od 27, koliko ih se takmičilo, i na trenutak zasenila svoj tim iliti delegaciju, kako se to sada kaže, koja mesecima privlači daleko veću pažnju no što zaslužuje. Ukratko, završilo se još jedno evrovizijsko veče koje je, prema mišljenju mnogih, tek senka nekadašnjeg takmičenja i u mnogo čemu farsa nalik Oskaru.
A i geo-politika se umešala u ovo dešavanje upadljivije nego ranijih godina. Ne zbog zviždanja predstavnici Rusije, ne zbog ulaženja Australije u takmičenje niti zbog glasanja po principu „ja tebi, ti meni“, ni zbog LGBT aspekta na kome se toliko insistiralo, već zbog toga što nam je „zakazala“ dijaspora. Stvarno, gde su ti čuveni glasovi dijaspore u koje su se svi uzdali? Gde su glasovi ex Yu republika? Da li je moguće da nam toliko dobro ide da su se ljudi masovno vratili u Srbiju pa iz Švedske, Nemačke, Austrije, Slovenije ili Australije nije imao ko da glasa za nas? Bilo kako bilo, ostaje nam da se pitamo u šta ćemo se uzdati tokom idućeg izbora za pesmu Evrovizije i da li će ova skupa zabava u našim očima ponovo imati jednaku svrhu.
Dobro jutro!
(Foto: Screenshot www.youtube.com)
