piše: Suzana Gajić
Maša voli Marka, Marko voli Anu, Ana voli Darka, Darko voli Mašu. Tako nekako je zvučala jedna od priča koje smo nekada učili u osnovnoj školi. Eto kako je nekada obrazovanje zaista pripremalo decu za život – ista priča se ponavlja i u realnom životu, samo nije ljubav u pitanju. Ne verujete? Poslušajte. Firma duguje radnicima, država duguje firmi, radnici duguju državi, firma duguje državi, država duguje radnicima. Začarani krug u kome, doduše, nema ljubavi, ali nema ni para. Nekada su bile tu, ali su se zagubile u nekim nenaplaćenim fakturama, nečijim fiokama ili džepovima. I šta sad? Neko tu nekoga treba da počne da plaća. Ali nema se odakle. Onda je država odlučila da će da ugasi firmu, a radnike pusti da se snalaze. Neko će možda tu nekoga i tužiti za te iste pare, ali sudovi su pretrpani, pa ko dočeka presudu, dočekao je. Mada, ima tu još jedno rešenje, ekonomistima dobro poznato, zove se prebijanje dugova. Pa država oprosti radnicima neplaćenu struju, radnici opriste firmi deo dugovanja i svi mirni. Ipak, u stvarnosti to nekako ne funkcioniše. Ni stečajni upravnici, čiji je zadatak da omoguće možda i prebijanje dugova, i možda nastavak rada te iste firme, ne snalaze se najbolje. Tako da ono finansijsko prebijanje dugova otpada. Izgleda da preostaje ono drugo.
Dobro jutro!
(Foto: www.zeitgeist.pt, ilustracija)
Beograd202 