piše: Ru Šavr
Crtica na pauzi za kafu
„Kafu ćemo popiti, ali u štrajku ne učestvujemo“, posle kratkog dogovora reče predstavnik grupe japanskuh stručnjaka. Bilo je to pre nekih 50-60 godina u bivšoj Jugoslaviji, prilikom izgradnje jedne velike fabrike tekstila. Radnici nisu bili ni u kakvom štrajku, naprotiv, radili su uobičajenom brzinom, ali je, nađavola, njihov radni dan posmatrala baš radna grupa iz Japana, kojoj je sve to delovalo, pa, toliko sporo da su radnike doživeli kao štrajkače u čijem protestu neće učestvovati, osim što će popiti kafu.
Sporoća, česte pauze, neljubaznost, minimalan broj radnika na šalteru, neefikasnost, samo su deo široke lepeze osobina koje krase različita državna preduzeća. Ali, nije potrebno da dođu, tamo neki, Japanci da bismo primetili da tu nešto ne štima, naprotiv, iznerviramo se skoro svaki put kad treba da obavimo neki administrativni posao.
Bila bi laž reći da je u privatnom sektoru bolje budući da ga često krasi svojevrsna surovost i štošta još neprijatno. Ali, vratimo se na početak. Od 60-ih godina kada se gradila pomenuta fabrika, pa do danas, malo šta se promenilo, a toliko toga je suštinski drugačje – nema više čak ni te države, ni tog sistema, ni tog dinara, u međuvremenu su se izređale generacije zaposlenih sa različitim obrazovanjem, poreklom, osobinama, a sve je, i dalje, isto.
Dokle? To niko ne zna.
Dobro jutro!
(Foto: Printscreen www.youtube.com, ilustracija )
