piše: Vanja Savić
Bez velike pompe otišli su na Novi Zeland. Osporavani u nekim trenucima, igrači i stručni štab, pokazali su kako se igra srcem. Kako se izgara 120 minuta na terenu, pribrano izvode penali i dolazi do samog vrha sveta. Da, to su deca, fudbaleri starosti do 20 godina, na čelu sa Veljkom Paunovićem. Da razjasnimo u startu: nema Fudbalski savez Srbije mnogo veze sa uspehom naših fudbalera. Imao bi s neuspehom. Ovaj uspeh može da se pripiše samo kraju trogodišnjeg ciklusa koji je započeo Ljubinko Drulović, a nastavio Veljko Paunović. Niko na njih nije računao. Nisu imali pomoć. Bili su prepušteni sami sebi. Savez je na mnogim velikim takmičenjima povlačio određene igrače kako bi igrali u klubovima neka druga takmičenja. A ti klubovi su zavisili od klinaca?! Šta mi tu imamo u fudbalu? Omladinci prvaci Evrope 2013. Omladinci treći u Evropi 2014. Omladinci prvaci sveta 2015. Mladi na PE 2015, ukoliko prođu grupu, igraće na Olimpijskim igrama 2016. Imamo igrače, ali ne i organizaciju koja može na najbolji način da iskoristi potencijal i talenat. Možda je ovaj uspeh i ostvaren baš zbog geografske udaljenosti i nemešanja Fudbalskog saveza Srbije. Do Novog Zelanda se ne dolazi kolima za pola sata. Oni koji su otišli morali su da budu tu do kraja. Ekipa kojoj je Fudbalski savez Srbije samo isfinansirao put, ekipa koja je bila prepuštena sama sebi postala je prvak sveta. Po ko zna koji put su nas obrdovali oni na koje se najmanje računalo. Dečaci nisu krili svoje suze radosnice, nismo ni mi. Koliko nam znači njihov uspeh pokažimo sutra od 20 sati ispred Starog dvora gde će biti organizovan doček Omladinske fudbalske reprezentacije Srbije na čelu sa Veljkom Paunovićem. Momci, svaka vam čast! Održali ste lekciju stručnjacima. Dobro jutro.
(Foto: Screenshot video www.rts.rs)
Beograd202 