Uranak (5. jul – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Srbija više nije velika tajna. Sve je postalo ogoljeno, javno, dostupno i lako osvojivo. Sa kojeg god ugla da posmatramo našu stvarnost na sve strane se mogu videti razne jagme, otimačine svojstvene ratnicima koji su u prošlosti tako naplaćivali svoje usluge ratovanja. Na sve je moguće spustiti šapu, dovoljno je samo raspolagati valjanom valutom. Nekada je to novac, nekad uticaj, uglavnom sve se svodi na ono čuveno „a koliko sam ja tu dobar“. Nekada javne površine namenjene svima, polako postaju „nečije“. Pogledajte samo kako se najlepša mesta u našem glavnom gradu pretvaraju u bašte, promotivne centre svetskih brendova okićene najkičerastijim vrstama poluga za skretanje pažnje potrošača. Trg Republike je odličan, da ne kažem školski, primer za ovakav utisak. Zgrada koja je okićena nekim prljavim zavesama dok joj na čelu otkucava sat, malo je zaklonjena nekim kokakoličarskim centrom, valjda zabave, otkud znam, a sa strane na platou veliki broj popunjenih stolova za kojima sede stranci, a u mnogo većem broju beogradska mladež. Jedna od novotarija koja će vas dočekati na ulazu u čuvenu Knez Mihailovu jeste česma futurističkog dizajna i očajnog izgleda. Sačuvaj bože da ću da tu da pijem vodu posle velikog psa koji je u prisustvu vlasnika liže direktno sa česme. Ali ko mene pita? Parkinzi nam hronično nedostaju, zato ćemo rugobatnim skalamerijama na malom prostoru napraviti mesta za automobile zahvaljujući višespratnim platformama. Šta ima veze što je ružno? Važno da je u funkciji. Tako je u svetu, reći će tvorci tih gvozdenih nakaza. Da, u svetu, ali ovo je Beograd, ovo je Srbija. Ne može ovde baš sve iz sveta da se primi i ne treba da bude izgovor za zloupotrebe jer taj isti svet nas gleda. Pun je Kalemegdan stranaca koji samo fotografišu. Žao mi je, ali uglavnom nelogičnosti koje smo sami kreirali. Tvrđava im nije u zumu. Ali, ko mene šta pita? Samo sklanjamo pogled od urađenog, a nigde viđenog. Dobro jutro.
88
(Foto: mondo.rs, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s