piše: Kruna Pintarić
Kolevka demokratije sinoć je rekla „ne“ uslovima kreditora za vraćanje duga. Grčka neće ni da se dalje zadužuje, niti da štedi. Četiri decenije od poslednjeg referenduma kada je nakon pada vojne hunte birala između monarhije i republike, u nedelju se izjasnila o nečemu za šta mnogi kažu da je istorijski potez. Dobar ili loš – kako za koga – ali hrabar, to se mora priznati. Grčka vlast ne misli da to automatski znači napuštanje evrozone i same Unije, ali, Cipras je učinio potez koji mu je osigurao više šanse da politički preživi do kraja mandata. Evropi ne odgovaraju oni koji kidaju konce sa drvenih krstića i ne žele da budu marionete evropske pozornice jedinstva, ekonomskog uslovljavanja i jačanja institucija moći koje trguju nesrećama.
Grčko „ne“ nije krah Evrope, već dugo čekana prva kap kiše u pustinji, prva kritika dosadašnje politike, koja nije diplomatskog značaja, već se očekuju realne posledice. Grci su toj Evropi i dali ime, na tom tlu su nikle političke teorije čiji derivati se i danas koriste. Ali mnogo vremena je od tada prošlo, ne živi se samo od stare slave; potomci Heraklita, Pitagore, Sokrata, Platona, Aristotela, Euripida, Sofokla, Tukidida, Homera, pa i Diogena, živeli su opušteno, prijatno, bez mnogo razmišljanja, šta kada dođe na red da vratimo dug. I naravno, 330 milijardi evra nije baš za oprost, iako su Grci Nemcima otpisali dug kojim se obnovila ratom porušena Nemačka, 1953. godine. Postojbina demokratije još je u petom veku pre nove ere živela po demokratskom principu – svi su jednaki, samo su neki malo „jednakiji“, a ni dan danas se to nije mnogo promenilo. Velika je neizvesnost nakon referenduma. Ni sami glasači nisu sigurni šta sve sa sobom vuče bilo koji od dva odgovora, ali želeli su prekid dosadašnjeg načina. Resetovanje, ako može. Ako ovo i znači druga šansa, novi način, novi dogovor, put do oporavka je svakako izuzetno težak i dugotrajan. Od levičarskih parola neće jedna grčka porodica svakog dana kupovati hleb. Referendumom su rekli da je obraz taj koji nema cenu.
Što se nas tiče, mislim da treba samo da posmatramo ovo sa strane, neutralni k’o Švedska. Imamo mi svoje MMF-ove u vidu mesečnih režija, njih ako ne platiš, ćute, ćute, pa kad stigne na naplatu, ishod referenduma se zna. „Hoće li sunce biti tamnije?“, kako reče jedan grčki mališan na ovu temu. Sunce neće sada biti tamnije, jutra će i dalje svitati, Zemlja se okretati oko Sunca, i oko novca. A i ako ga bude manje, možda i bolje.
Dobro jutro!
(Foto: www.softchalk.com, ilustracija)
