piše: Dejan Grujić
Vrućina je juče umorila i opustela srpske gradove. Sem vozila gradskog prevoza, taksija i onih koji su morali napolje, ostali svet se sakrio u rashlađene zaklone. To nije bila smetnja da se istorija događa pred našim očima bez obzira na jaru koja je nemilosrdno pržila. Vrelo je bilo na Savetu bezbednosti, ali smo ipak uspeli da se bar na trenutak, kao u dečjoj igri, dočepamo zaklona ali zbog toga nismo, i objektivno, ne možemo likovati. Pokazalo se da smo nezavisni, to jest da od nas više ništa ne zavisi. Doduše, ovoga puta dobili smo malo vremena za predah od čuvene, ne znam koje po redu Rezolucije, ali samo za toliko da pokažemo da razumemo patnje srebreničkih žrtava odlaskom našeg premijera u Potočare. Hrabra je, može se reći i očekivana odluka premijera da ode na mesto jednog od mnogih simbola stradanja tokom krvavih sukoba u Bosni i Hercegovini. Kako će ga tamo dočekati, da li će ga sačekati neki bosanski topli zec, samo možemo da nagađamo. Biće i danas istorijski dan u Beogradu. Baš onako istorijski vreo. Biće skoro četrdeset stepeni a temperaturu će dodatno podići poseta jedne od najmoćnijh žena u Evropi – Angele Merkel. Kakve li nam danas donosi darove? Svi se sećamo onih od pre četiri godine, okovanih ledom, a koji su predstavljali spisak zahteva Srbiji za podršku pristupanjui EU. Kako ćemo danas pred Angelu? Čime ćemo se pohvaliti a za šta će nas Ona kritikovati? Nadajmo se da među darovima koje nosi nisu i neke tamne naočare koje ćemo morati sami da stavimo na lice Srbije i tako ga maskiramo pred Evropom kojoj težimo. Istorija se ne prekida, u našem slučaju samo se obnavlja gradivo. Dobro jutro!
(Foto: blog.marketing.rakuten.co.uk ilustracija)
Beograd202 