piše: Kruna Pintarić
Danas je subota, 25. jul.
Mada, čuh jednom interesantnu opasku, da vreme nije ni bitno. Ono ne postoji, postoje samo časovnici koji mere jedni druge. Ka porazmislite, ima smisla. Ali, mi volimo mnogim stvarima da udahnemo smisao, nađemo svrhu, značaj i značenje. A tek koliko volimo sebi da pridajemo značaj! Mislim, celo čovečanstvo.
Preksinoć je u jednoj tački svemira, koja je toliko sitna u odnosu na ostatak univerzuma, da ne postoji toliko dobro naoštrena olovka da je nacrta, posečen jedan šest vekova star hrast. Neću o tome pisati, bilo bi ponavljanje, ali mi je zanimljivo kako potrebama napretka čovečanstva uvek smeta nešto staro. I zvezde koje sada vidimo na nebu su stotinama hiljada godina stare, neke više i ne postoje, da su nam bliže, verovatno bi nam smetale. Ovako im se divimo. Tek jedna dvadesetina tog divnog kosmosa je istražena i poznata, ali, korak po korak, saznajemo sve više. Juče je NASA objavila podatke o planeti koja je po izgledu i fizičkim osobinama do sada najsličnija Zemlji. Istorijski trenutak, početak nove epohe, istraživanja, putovanja, saznanja. Šta li tamo postoji, raste, pliva, razmnožava se? Jedva čekamo da vidimo!
Mi smo već toliko toga stvorili, pa rastvorili, pa napravili veštačku kopiju, imamo jezike, države, zastave, gumene papuče i gumene bombone. Obožavamo priče o vanzemaljcima, ekranizujemo njihovu kolonizaciju, u kojima ispadamo žrtve zlih sila iz dubine svemira. Mada, koliko znam, MI mučimo taj svemir. Mi šaljemo titanijumske konstrukcije da plutaju po mraku i kruže po našoj galaksiji. A što bismo voleli da saznamo čega ima na toj „blizanac“ planeti Kepler 452B? Da bismo se družili sa drugim vrstama? U početku da, a onda… turizam, zabava, iskorištavanje, čisto da bi bila još sličnija našoj domaćinskoj planeti koja nas trpi odvajkada. Od svih dostignuća, najveće bi bilo da shvatimo da smo moćni, ali ne i svemoćni.
Dobro jutro!
(Foto: www.sfgate.com)
Beograd202 