piše: Suzana Gajić
CRTICA u znak zahvalnosti Branislavu Nušiću
Juče mi se dogodila neobična scena, pa moram da je podelim sa vama. Čekam autobs na jednom od stajališta u gradu i primetim, u nekom trenutku, čoveka – sedi, poguren, uzdiše. Pitam ga da li je dobro, a on odmahne glavom, uzdahne i počne da priča.
Radio je godinama u nekoj firmi u jedoj dalekoj zemlji, čini mi se da se firma zove Rudarsko dubinska zajednica, ili RDZ. Kaže, lepa i dobra firma. Nekada je bila i veoma cenjena, pa je bila čast raditi tamo. Tu firmu je donirao jedan bogataš i plate su bile dobre. Da li zbog dobrih plata, ili zbog ugleda, no, malo po malo, počeli su da zapošljavaju razne ljude, koji skoro da nisu ni radili. Bili su to nečiji kumovi, rođaci, pa čak i ljubavnice. Dođu oni na posao, popiju kafu, pročitaju novine, pa odu kući. Zapošljavali su i dobre radnike, među kojima je i on bio, tek da bi posao bio obavljen i da bi, koliko toliko, održali ugled firme. E, a onda je došla kriza, ova svetska ekonomska. Bogati donator je i sam zapao u finansijske probleme. Plate su smanjene, a firma se i zadužila da bi ih isplaćivala. Onda je, jednog dana, donator rešio da preseče situaciju, kada je shvatio da na platnom spisku ima tri puta više zaposlenih od potrebnog broja, i doveo novog šefa da otpusti višak radnika. E, sad, problem je bio koga otpustiti. Izbor je pao, između ostalih, na njega, svi su se složili da je to najbolje. Njemu su, za uzvrat, ponudili da nastavi da radi, davaće mu oni novac onoliko koliko je bila njegova plata, ali se on više neće potpisivati ispod svog rada, već će to raditi oni. Ja ga pitam šta je dalje bilo, da li je prihvatio ponudu. On vrti glavom, a u tom naiđe njegov autobus, i on ode.
I dalje ne zam šta je odlučio, ali sam negde zahvalna što se sve to dešava u nekog dalekoj zemlji, u nekoj neznanoj firmi, a ne ovde kod nas.
Dobro jutro!
(Foto: www.goodtherapy.org, ilustracija)
Beograd202 