piše: Dejan Grujić
Svetog Iliju Gromovnika danas će mnoge srpske porodice proslaviti, neko kao gost, a neko kao domaćin. Zbog velikog sveca, bilo je juče tokom priprema slave mnogo razloga da se uključe veliki potrošači struje. Valjalo je ispeći kolač, pečenje, sarme, kolače, a rerna samo srče nove skupe kilovate. Valjalo je ohladiti mnogo pića, a tu su frižideri i zamrzivači neminovno pomoćno sredstvo koje takođe srče li srče struju. Pojedinačno nije strašno uključiti jedan frižider, ali u srpskim uslovima gde se za slavu okuplja minimum pedeset ljudi, to nije dovoljno. Da bi se gosti osećali komforno i da im ne bi kapao znoj sa čela u vruću supu i pečenje, tu je pomoćno antivrućinsko sredstvo – klima. Klime su, ako to neko ne zna, letnja varijanta termo peći. Vuku struju taman toliko da se onaj točak na strujomeru vrti kao čigra. Kad se klima isključi, u trenutku kad postigne željenu temperaturu, točkić se i dalje vrti. To fizičari zovu inercija, potrošači pljačka, a EPS „mašala, mašala“. Sve u svemu, od juče je za više procenata skuplje biti vernik. Ako ćemo po srpski, a hoćemo – dok se svi lepo ne najedu i napiju, zapevaju i zaigraju , to i nije slava. Slavu treba da predstavlja: sveća, kolač, žito, upaljeno kandilo i mir i tihe molitve uz nešto malo hrane. Sumnjam da se iko seća da je ikada bio na takvoj slavi jer šta da se radi kad smo Srbi, pa sve moramo da uvećavamo da bude što naglašenije i uočljivije. Slični smo Nemcima, pa nije ni čudo što kažu da su oni nekada davno bili Srbi u jednoj teoriji zavere. A ako se neko seća onog grafita kojem smo se smejali pre neki dan o tome da će nam EPS otopiti zamrzivače i isključiti klime, taj grafit od danas više nije šala već sudbina koju ćemo ćutke podnositi. A otpuštanja se nastavljaju. Ako Srbi i ne prežive, Srbija mora. Bar dok se ne vrate Nemci, kao u lošem starom vicu. Dobro jutro.
(Foto: vukajlija.com, ilustracija)
