Ustanak (18. avgust – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Zavoleli su se iznenada i bez objašnjenja kao što je to slučaj u iskrenim ljubavima. Imala je sobu, toplu, ukrašenu retkim sitnicama koje se u mraku obasjanom uzajamnim strastima primećuju kao dragocenosti kojima će biti okićeno sećanje na nezaboravne trenutke. Bila je drugačija. Imala je stil istančan do najsitnijih detalja koji su se zauvek urezali u pamćenje zaljubljenog umetnika. Pesme joj je pisao, srećan što je pronašao svoju kraljicu obraza seljanke i manira gospođe. Gazdarica joj nije bila tu, pravi raskoš slobodnog vremena za ljubav u Beogradu ali i u Zagrebu kod Grkovića u ulici Proleterskih brigada 39. Iako miris narandže kojim je odisala spokojna mala soba nije uspeo da zauvek zapečati trajnu ljubav dvoje mladih slobodnih umetnika strasti, zauvek je ostalo sećanje na trenutke prepuštanja emocijama vatreno sjajnim. Ostavila ga je, udala se, a on je ostao sa sećanjima uz duge šetnje kraj mora. Zvala se samo u pesmi Ines, a inače rasplet ove priče dao je nedavno on sam, poznat celom jugoslovenskom prostoru po svojim nezaboravnim stihovima i notama. Sve se desilo pre više od pedeset godina, a ona je danas udovica koja živi u Milanu i nema dece. Bavila se likovnim umetnostima. Nikad ga ni za trenutak nije napustila. Napravila mu je jednu bronzanu bistu, pet poštara ju je nosilo koliko je bila teška. Gotovo svake godine je umela da dođe uzme sobu u hotelu “Esplanade” i provede u Zagrebu tri, četiri dana – da mu bude blizu i da se samo vide. Priča dalje da je njegova pesma o opevanoj ljubavi obeležila ovu ženu za ceo život. Nedavno ga je Rade Šerbedžija molio da na jednom njegovom nastupu zajedno izvedu Ne daj se, Ines. Nije ni slutio da ubuduće Ines neće imati razlog da dođe ponovo u Zagreb i pozdravi svog davnog ljubavnika. Nismo ni mi znali. Ubeđeni smo da to nije znao ni Arsen Dedić koji je odlučio da svet koji ga je voleo napusti i ode zauvek u legendu. A to je već bio. Legenda poezije i muzike. 

10(Foto: rizingerium.blogspot.com, arhiva)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s