Uranak (23. avgust – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U našu kuću stigao je prvi televizor čim sam napunio šest meseci. Razlog kupovine, kasnije je objašnjavala moja majka, bio je moj opčinjeni pogled u crno-beli ekran koji je bio u kući naših prijatelja. Majka me je predveče, znajući kad počinje program, odnela kod komšinice na kafu, počela da je srkuće i kad su počele reklame ja sam podigao glavu i zagledao se i bio miran kao bubica. Siguran sam da je moja majka preterivala, imao sam i ja dete od šest meseci i to u dva primerka, pa nisam tako nešto primetio. Ali, dobro. Druga vremena, drugi ljudi, želja za sustizanjem budućnosti i napretka, tek – prvi kredit je podignut zarad televizora koji je zauzeo centralno mesto u našem, tada nevelikom, stanu. Kad sam se osvestio, odnosno kad sam znao šta gledam, sećam se da sam obožavao „Neven“, dekicu koji je igrao čika Zmaja, ponavljao do besvesti „pitam se, pitam“, a onda kad je krenula „Kockica“, nije bilo kraja mojoj sreći. Zamišljao sam kako će Branko jednom sa drugarima da dođe i do mog doma i povesti me u neku avanturu. „Babino unuče“, „Poletarac“, „Usijane glave“, „S varjačom u svet“.., ko će se setiti svih bisera tadašnje televizijske produkcije a koji su me beskrajno zabavljali. Sećam se i da je taj televizor pokojne EI iz Niša bio marke Kristal, da je imao dijagonalu od čak 56 cm, i integrisan UHF prijemnik. To je značilo da može da „hvata“ i prvi i drugi program, ali problem su uvek bile antene za onaj „drugi program“ gde su uvek bili nekako bolji i zanimljiviji sadržaji. Izvinite dragi inženjeri ako me slušate, nama je umesto vaše mrežaste antene za drugi program odlično poslužio jedan veliki aluminijumski lavor. Isekli smo jednu četvrtinu lima, na krajeve spojili dipol kabl, i to je primalo Avalu bez problema. Dobro, bilo je malo snega, ali sredinom sedamdesetih imati dva programa u isto vreme – bila je stvar prestiža. Početkom osamdesetih, tačnije za Olimpijadu u Moskvi, kupili smo kolor televizor, i tada je to postao pravi kućni bioskop, doduše mikro varijanta sa sve šustiklom pride. I tad smo podizali kredit, ali nije bilo problema u otplati. Bili su to dinarski, neindeksiranu u marke ili franke i inflacija ih je grickala iz meseca u mesec. Uhvatili smo tada „Doktorku na selu“, „Pozorište u kući“, zadnju sezonu, onda je krenuo prvi jutarnji program, „Bolji život“, i tako… sve do Zvezde koja je postala prvak sveta kada sam kupio sebi vlastiti televizor sa crnim ekranom marke Tošiba dijagonale 51 cm. Mnogo kasnije su stigli inči. Svi televizori koje sam nabrojao i danas su u ispravnom stanju, dakle mogu da prate uz set top boks i ovu savremenu digitalnu televiziju, a sve ovo napisao sam jer nam je danas svima u RADIO-TELEVIZIJI SRBIJE – divan dan. Naša mlađa sestra, televizija, slavi rođendan. Tačnije, na današnji dan, pre pedeset sedam godina emitovan je prvi Dnevnik u 20 časova. Vodio ga je legendarni Mića Orlović i postavio standarde koje ni danas mnogi ne mogu da dosegnu. Neka je dugovečno i srećno, sa što manje repriza a što više novih i lepših emisija. Treba nam dobra televizija. A takva je ova koja danas slavi jubilej. Ja u to duboko verujem. Dobro jutro! 

10

(Foto: logos.wikia.com, arhiva)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s