Ustanak (28. avgust – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Imamo najlepšu zemlju, najdivnije ljude, najbolje sportiste, umetnike radnike, seljake. To bi svako mogao da potvrdi u zemlji za koju kažu da je najbogatija na svetu, Srbiji. Naime, pljačkaju je od davnina, a još je nisu opljačkali. U Beograd stižu na studije mladi željni znanja od kojih mnogi ostanu tu a neki odu i preko. Starosedeoci kojima je jedino zanimanje bleja i koji bez velikih škola podozrivo gledaju te uspešne, tvrde da su oni uspeli jer su znali da nemaju gde da se vrate. Pominju se nazivi sela koja se baš i ne mogu pohvaliti lepim imenom. Ali, to je sada neka druga priča. Decenije migracija iz sela u grad, potom i dalje u svet dovela su nas do toga da nam čitave regije ostaju bez stanovništa. Ko zna koliko ispražnjenih sela, pogotovu na istoku i jugu zemlje, zvrji prazno, dok kuće, nekada pune života, propadaju polagano. Izgleda da je ta činjenica bila motiv za neke od nosilaca javnih funkcija da iznesu ideju koja je potresla srpsku, uvek nervoznu, javnost. Njihov predlog je da migrantima iz Sirije ustupimo nenaseljene predele i integrišemo ih. Ideja prilično nejasna, nedovoljno i bez valjanih argumenata izneta, pokrenula je lavinu komentara. Krenule su teorije zavere da nam je to sve skuvala Evropa u sprezi sa Amerikom, i da se protiv pravoslavlja ustremio islamski hegemonizam i da nam preti majorizacija. Zaboravih na tu reč, nisam je čuo decenijama, još od kosovske krize početkom osamdesetih, kada se njome objašnjavao dominanti uticaj Albanaca u odnosu na ostale. Pitanja koja niko ne postavlja u vezi su sa težnjama migranata koji bi da se dočepaju Evrope. Srbija je od njih nekoliko desetina hiljada uspela da zadrži manje od deset. Znaju oni da nama ne cvetaju ruže, a takođe i to da ih niko na silu ne može zadržati, recimo u Merdaru, blizu Podujeva, gde je izgrađeno više desetina kuća za povratnike u kojima skoro pa niko ne živi. U ovom talasu, kroz Srbiju prolaze predstavnici bogatijeg i obrazovanijeg sloja sirijskih građana koji sigurno neće pristati da investira svoj novac u zemlju koja jeste humana i topla, ali ne i plodna za unosno bavljenje biznisom. Znaju oni da se od paketa humanitarne pomoći ne živi. Takođe, ona sirotinja raja koje se takođe pribojavamo da će nam stići narednih meseci nakon takozvanih bogatuna, nema ni para ni snage da se otisne na put dug hiljadama kilometara gde će ih sačekati neorana zemlja, loša infrastruktura, opusteli voćnjaci, nekošene i zakorovljenje livade i zarasle šume. Mislim da smo se na neke ideje koje su, ako je po logici, prilično neostvarive, olako zatrčali odbijanjem ili odbranom od azijskih nevoljnika. Na putu za sreću migranti žrtvuju živote ne dočekavši svetla naprednog zapada kojem hrle. Velika seoba naroda traje i dalje, verovatno će se jednog dana i završiti ili završetkom ratova koji su pokrenuli migraciju ili integrisanjem pristiglih u sve zemlje Evropske unije koja takođe grca pod padom nataliteta, deficitom, beskrajnim prostranstvima pustim od odlaska seljaka u gradove, ili nedostatka pametne radne snage. Za to vreme, Srbija će i dalje biti tu gde jeste, koncentrisana u gradovima okruženih pustim selima. Neći oni kod nas, bez brige. Vide oni da i mi nećemo kod sebe. Dobro jutro!

1(Foto: pannonrtv.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s