Ustanak (1. septembar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

Crtica selfie stick

Nikada do sada nisam videla da je narod toliko opsednut nekim pomodnim izumom, a toliko je izuma tehnike svuda oko nas… Ipak, taj štap sa ugrađenim bluetooth-om (selfie stick), koji služi kao „produžena ruka“ i olakšava vam da sami sebe slikate, učinio je da ljudi bezglavo jure u određeni, fotogenični deo turističkog mesta, u ovom slučaju plaže, utrkujući se ko će pre da zauzme pozu. A poze za slikanje su priča za sebe, od pućenja usta preko poziranja u kupaćem kostimu koji kao da je kupljen samo zbog slikanja, preko pravljenja selfija na steni, u plićaku, pa malo dublje, pa u joga položaju, sa maramom koja viori na vetru, čak i sa šminkom (podsećam, dešavanje je na plaži). Razlog zbog kog ovo pišem nije posmatranje svih tih ljudi koji prave na hiljade fotki u nekoj smešnoj pozi, već činjenica da ih oni prave kako bi ih, što brže, postavili na neku društvenu mrežu. Ovaj, moglo bi se reći sociološki fenomen, ogleda se u pitanju – od kad je postalo bitnije da drugi vide da smo bili na letovanju od same činjenice da smo na letovanju? To da nam je postalo manje važno da smo na nekom putovanju zbog ličnog ćara, vidi se u tome što je ovo slikanje, u stvari, slikanje zbog drugih, a ne zbog beleženja uspomena za sopstvene potrebe. Sociološki fenomen je zapravo činjenica da, dok svoje putovanje ne foto-dokumentujemo drugima, kao da nigde nismo ni bili. Ovi bizarni štapovi za pravljenje selfija su ovu pojavu samo učinili očiglednijom, tj. ogoleli je u potpunosti…

Sećate se onoga kad odete na more, uživate, napravite poneku fotografiju, u foto-radnji razvijete film kada se vratite kući, najlepše slike stavite u album i gledate ih kada poželite, sami ili u društvu. Ti običaji i nisu bili tako davno, a sada mi se čini kao da su pripadali nekom drugom životu.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.riverdavesplace.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s