Uranak (6. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Jedna moja prijateljica, nekada veoma popularna pevačica, nedavno je slavila rođendan. Neću da kažem koji po redu, to sa ženama uvek može da bude problematično. Šalu na stranu, pošto živi daleko, preko okeana, na moju rođendansku čestitku tipa „sve najbolje u životu i puno zdravlja i para“ odgovorila mi je pitanjem: „A šta si ti meni kupio?“ Odgovorio sam da, i da jesam, ne bih mogao to da joj uručim. Na to je ona spremno uzvratila: „Možeš, možeš, samo ako hoćeš. A kako? Evo, sada lepo ustani od računara, idi do pekare ili prodavnice, i za novac koji bi odvojio za poklon meni, lepo nakupuj sendviče, slatkiše, sokiće i idi u onaj vaš park kod autobuske i razdeli to migrantima. Samo tako ja ću biti srećna što si me se setio.“ Bio sam prijatno iznenađen maštovitošću da se jedan poseban dan u njenom životu pretvori u dan čovekoljublja i solidarnosti. Naravno da sam odmah poslušao svoju prijateljicu i uradio ono što je tražila. Uverio sam se na licu mesta da nisam jedini koji je ponešto uradio za ove nesrećne ljude. Mnogo dobrih ljudi, Beograđana, predstavnika fondacija i nevladinog sektora tiskalo se u improvizovanom šatorskom naselju i delilo šta je ko imao. Iako oni kojima se pomagali nisu ugroženi u toj meri da nemaju šta da jedu, piju ili obuku, siguran sam da moje uverenje da im je bilo mnogo drago da ih ovde u Srbiji ne čekaju žice, ograde, panciri, motke ili pendreci, već solidarnost ili, u najgorem slučaju, ravnodušnost užurbanih ljudi koji ih ne primećuju. Tek, niko ih ne ugrožava znajući odakle i zašto dolaze. Ponosan sam na svoju zemlju i građane kojima istorija neće zabeležiti da su napaćene, prestrašene i umorne pridošlice terali na klečanje u redovima za vozne karte, obeležavali ih flomasterima kao nekada u konc logorima ili zarobljavali žicama dok su im zabranjivali da putuju slobodno. Premijer je najavio da se Srbija nikada neće samoograđivati, a to je – priznali to ili ne – jedna od potvrda da se ovde poštuju vrednosti čovekoljublja koje deo Evrope nije odmah prepoznao kao vlastite, koje je do juče promovisao na sva zvona, izgleda samo deklarativno. Dobro jutro!

1  (Foto: www.vernonhabitat.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s