piše: Ru Šavr
Bibliotekarska crtica
Poznajem ljude koji zamišljaju raj kao veliku biblioteku. Znam da mnoge naše radijske i druge emisije ne bi postojale ili bi bile mnogo nezanimljivije da nije knjiga iz kojih se nešto citira, sazna, prenese. Nisu sve knjige koje koristimo iz privatnih zbirki, većina je naravno, pozajmljena na mestu koje je za to predviđeno. Mislila sam da nikada neću pisati o tome koliki je značaj biblioteka jer se to, nekako, podrazumeva. Naročito se podrazumeva značaj onih u osnovnim školama gde se deca prvi put i susreću sa bibliotekom, bibliotekarom, lektirom, iznajmljivanjem knjiga, susretima s piscima i gde prvi put potpuno savladavaju čitanje. Bibliotekarstvo je, na kraju krajeva, posebna katedra na fakultetu… Dakle, bitno je i to ne bi trebalo da bude sporno.
Ipak, pojavio se neko ko pokušava da ubije male biblioteke koje imaju veliku dušu. I to baš one u osnovnim školama. Rad sa decom u školama sa manje od 60 odeljenja sveden je na tri sata rada s đacima, iliti samo jednu smenu dnevno. Deo bibliotekara će tako biti otpušten jer je procenjeno da su višak. Takođe, doneta je odluka da ti isti bibliotekari, koji će sada ostati bez posla ili bez dela radnog vremena, ne mogu da pređu u nastavu kao predavači maternjeg jezika. Ipak, drugim nastavnicima (hemičarima, fizičarima, biolozima…) ukoliko polože određeni diferencijalni ispit biće omogućeno da rade bibliotekarski posao ako on, ponekad, vanredno zatreba. To nije jedina nelogičnost. Moram da se zapitam kako je moguće da neko zaključava prostoriju koja je simbol pismenosti jedne škole a škola je, opet, simbol pismenosti jednog naroda? Da li će ovo polako dovesti do gašenja malih biblioteka koje, kolike god da su, predstavljaju kutak za čitanje, upoznavanje s beletristikom i pozajmljivanje lektire, susrete sa piscima i ostale stvari koje učenike vezuju za taj, često, najlepši prostor u školi? Koji je sledeći korak?
Dobro jutro!
