Ustanak (14. septembar – crtica)

piše: Ru Šavr

 

MUZIKALNA CRTICA

Da li vam se događa da, s vremena na vreme, čujete pod prozorom prodorne i vesele zvuke duvačkih (i udaračkih) instrumenata? To nije bilo kakvo, obično duvanje, već se truba praćena tarabukom začuje iznebuha i trgne vas. Dve, do dve i po uvek iste melodije čuju se čuju u ovakvim okolnostima. To je najčešće ceo repertoar. Te prepodnevne ili podnevne serenade započinju iznenada, zaparaju uši prodornom svirkom koja, budući da se izvodi danju, ima svoje opravdanje. Onda se isto tako iznenada i završe. One su tu da vas podsete da je upravo započeo neki praznik, ili tek što nije. Dešava se, doduše, da se uopšte ne setite nijednog praznika koji bi dao povoda ovom veselju, recimo usred nekog radnog dana, pa se stoga preslišate, utvrdite istinu i nastavite dalje sa svojim poslovima. Neki od nas velikodušno bace kroz prozor malo sitniša, neki zatvaraju prozore. Kako god bilo, sve to prođe veoma brzo i buka se udaljava. Seli se pod druge prozore s istim ciljem. I svi su zadovoljni: svirači zato što su uzeli neki dinar, a stanari zato što se buka prekinula.

Ipak, ovi izvođači po pravilu ne bi mogli da izdrže konkurenciju uličnih svirača koji odaberu neki kutak na ulici i tu dugo sede i sviraju. Za razliku od onih prvih, putujućih, koji ne moraju da nauče više od dve i po pesme, ovi imaju ozbiljan repertoar jer se na ulici ipak morate zadržati neko vreme… Letos u jednom gradu videh momka koji je toliko dobro svirao i pevao na ulici da su ljudi zauzeli mesta u lokalnim kafićima i netremice ga slušali. Neki su čak i igrali. A kada se pesma završila, čekali su na red da mu ostave novac.

Tako se iz ovoga vidi da greše oni koji misle da danas dobar izvođač nije na ceni. Ali, da bi se začulo kotrljanje novčića po trotoaru, treba se potruditi i razgaliti nečije srce.

Dobro jutro.

1(Foto: pixabay.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s