Ustanak (17. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

„Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“ izrekao je Njegoš, a svi smo sa časova analize Gorskog vijenca zapamtili da je to mudrost koja ukazuje na prekomernu silu koja ne poštuje elementarne odlike čovečnosti. Rukovodeći se silom, zemlja sa kojom se Srbija graniči na severu, uvela je zakone kojima je zaustavila seobu naroda sa Dalekog istoka. Izbili su neredi kada su nevoljnici željni mira i sigurnog hleba u Nemačkoj ili Skandinaviji probili ograde kojima se ova država omeđila od nas. Zaista nije prijatno gledati prizore koji ostavljaju bez daha, gde se ranjeni broje na desetine, a stradaju i novinari koji samo obavljaju svoj posao. Mlada novinarka RTS i njena ekipa dobili su pendrekom po ruci, nozi, kičmi, bubrezima i pored upozorenja da su tu zbog posla i da rade za državnu televiziju. To je ista ona televizija koja svoje novinare uči da na terenu zabeleže sve događaje tačno, precizno i bez obaveze da pomaže svoju policiju podmetanjem noge azilantu koji u naručju nosi dete. Oštar protest koji je uložila Srbija naišao je na reakciju koja nije neočekivana. Opet smo za sve krivi mi, građani Srbije. Krivi smo što ne tučemo i čašćavamo migrante suzavcem i vodenim topovima, a ni gumenim metkovima. Šta mislite, da li je slučajno što se na sam pomen Srbije među migrantima čuje skandiranje prijateljima, a naši policajci nemaju nikakvih problema u kontaktu sa ovim ljudima? Dok se otvaraju centri za prihvat žena i dece, podižu šatori za muškarce, iz Crvenog krsta dele paketi hrane i vode, učvršćuje se uverenje da na dugačkoj izbegličkoj ruti prolazi i kroz državu koja razume patnju i očaj i ne staje dodatno na muku. Kao novinar, smatram da se na bezumni čin policije severnog suseda, članice Evropske unije, mora adekvatno odgovoriti, ali u međunarodnim institucijama gde to ima smisla. Nismo novinare brali na drvetu, a i migranti su takođe naši sve dok ne napuste našu teritoriju, za sada omeđenu žicom i napadnutu različitim sredstvima nepojmljivim ovom istorijskom trenutku. Evropo, probudi se i poveruj gladnima. Ti si sita. Dobro jutro!

1

(Foto: Screenshot video www.rts.rs)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s